Јубилеј Југословенске кинотеке – 75 година од оснивања

Државни аудио-визуелни архив Србије Југословенска кинотека је данас у Републици Србији централна установа заштите културних добара – филмског и осталог аудиовизуелног наслеђа. Мисија Кинотеке је да прикупља, сређује, обрађује, чува, али и да приказује филмове, као и пратећу филмску грађу, предмете и друге материјале из историје седме уметности.

Највећу вредност Кинотеке представљају нитратни фонд и колекција српских филмова. Укупни фонд броји више од 100.000 копија.

Дан кинотеке 6. јуна биће обележен радно, уз више програма. Библиотека кинотеке званично ће добити име Олге Добровић, која је и основала ту специјализовану библиотеку, а увече ће бити свечано уручење Златног печата доајену српског глумишта, Микију Манојловићу и отворен 26. Фестивал нитратног филма. Пошта Србије ће представити поштанску марку објављену поводом јубилеја Југословенске кинотеке, наводи гошћа Јутарњег програма, Маријана Терзин Стојчић, стручна сарадница за домаћи филм

„Али оно што је за нас филмске архивисте најзначајније јесте почетак 26. фестивала нитратног филма. Фестивал је посвећен филмовима снимљеним на самозапаљивим тракама. Самозапаљиве траке су траке на којима је заправо снимљен највећи део филмске историје човечанства“, истиче Маријана Терзин Стојчић.

Фестивал отвара филм Џона Кинсмена, Краљевина Југославија. У питању је репортажа о путовању на прославу 25. годишњице Кумановске битке. Кинсмен је био индустријалац са Сејшела који је имао камеру у боји.

„И та привилегија да путује са француским ветеранима од Трста до Македоније, тада Јужне Србије, на ту церемонију, донела нам је нешто фантастично, то је да први пут на том снимку видимо Милунку Савић. Снимци Милунке Савић су нам познати из каснијег периода, када је већ била стара. Сада први пут имамо прилику да видимо Милунку из тог периода. Тај материјал стиже из Кинотеке Савој, која је најмлађа кинотека, налази се у Енглеској, основана је 1998. и Кинсменови радови су тамо завршили у збирци“, објашњава стручна сарадница.

Такође, видеће се и француски филм На Атосу – Светој Гори из 1917. на коме су француски ратни сниматељи уз кадрове осталих манастира снимили и прве до сада знане кадрове српске светиње, манастира Хиландар.

„Сви архиви, све кинотеке у свету и у Европи раде пуном паром и јако сам поносна на то што ће Београд, као и увек, од 6. до 16. јуна бити део света и 30 гости из иностранства долази. Према томе изволите“, наводи Маријана Терзин Стојчић.

Филмски центар на Канском фестивалу

Филмски фестивал у Кану је велика филмска пијаца на којој влада закон великих бројки и један полузатворен клуб када је реч о одређеним деловима света или ауторима који тамо имају приступ, наглашава Иван Карл, директор Филмског центра Србије.

„Наше место је да покушавамо на све могуће начине да будемо присутни, пре свега да будемо тамо сваке године, да одржавамо контакте, да разговорамо, да лобирамо, да будемо присутни кроз Јавни сервис, ово што ради Сандра Перовић и кроз, пре свега, Филмски центар Србије и сарадњу са филмским центрима из региона. Али и да будемо реални да Кан није једини фестивала категорије на свету уз Венецију и Берлин, да постоје други, попут Сан Себастиана, попут Локарна, попут Москве, попут Карлових Вари, где наша кинематографија такође има доста успеха“, истиче Карл.

Филмски центар Србије на све начине покушава да и наша кинематографија буде присутна. Два пута годишње Београд је домаћин селекторима свих фестивала или скаутима, којима приказују све наше нове филмове и то ће наставити да ради и у наредним годинама.

„Данас је за овај регион или овај простор, успех да се уђе са дугометражним играним филмом и у главни и у споредни програм Канског фестивала, исто важи за Венецију, исто важи за Берлин. Тако да видећемо. Што се тиче политике, она је увек присутна“, напомиње Иван Карл.