Победница „Слагалице" и „Потере" Ема Аврамовић: Квизови су и даље „мушка ствар"

Ема каже да је задовољна својим наступима у оба квиза – и у Потери и у Слагалици, да сматра да је њено учешће било изнад њених очекивања, и да је „било тешко“. „Кад сада погледам ове резултате, делују убедљиво, међутим, заиста, сваки противник је пружио леп отпор и не могу да кажем да је иједан меч био лак“, рекла је у Београдској хроници Ема Аврамовић.

Посебно је поносна на победу у Слагалици: „Победа у Слагалици је круна свачије квиз-каријере, сматрам тако. Постоји много квизова у Србији тренутно, ја их лично не пратим. Волим Потеру, волим Слагалицу, и не бих се ни појављивала на неком другим квизовима. Просто, није ми то интересантно. Слагалица је култни квиз, постоје већ 30 година. Постоји нешто необјашњиво у вези с тим квизом што све нас привлачи да се сваке вечери окупљамо у седам сати, да седимо сви заједно породично и да пратимо. Не знам шта је узрок томе, али једноставно то је нешто што се одржало овако већ деценијама.“

Ема наводи да се „не припрема за квизове“: „Није ми мотив припрема за квизове. Волим, радознала сам, волим да читам, волим да сазнам нове ствари, да будем у току са актуелностима. А ако то може да ми донесе неку награду или победу у квизу, још боље.“

Пре мало више од три године Аврамовићева је однела победу и у Потери.

„Сама сам остала, победила сам Милорада Милинковића и такође су сви били одушевљени. Ја сам, пре свега, отишла без икаквих очекивања. Отишла сам ето да мало проверим своје знање, да пробам нешто ново и заиста је било онако сјајно“, рекла је.

Говорећи о треми пре такмичења, објаснила је да је има само док не почну: „Сваки пут је тако. Пре него што крене квиз, врте ми се милион неких мисли по глави, али кад се упале камере, некако трема нестане и будем потпуно фокусирана, и сваки пут дам неки свој максимум.“

Алармантно мање жена у квизовима

Аврамовићева сматра да је, како наглашава, „алармантно мање жена у квизовима у односу на мушкарце“.

„Иако се можда неки неће сложити, да код нас и даље постоји та нека подела на мушке и женске сфере интересовања, где су рецимо спорт па и квизови – нешто што је мушка ствар, и жене више осећају страх од неке могуће критике, од тога шта ће бити и шта ће неко рећи ако оне не остваре неки успех који су оне замислиле и зацртале“, рекла је гошћа Београдске хронике.

Испричала је и своју страну виђења феномена „запослене маме“.

„Ја сам радила у школи, међутим, било сам принуђена да дам отказ јер ми је у априлу истекло породиљско, а тек у септембру је постојала могућност уписа у вртић. Ја просто заиста нисам знала шта да радим са дететом од мање од 11 месеци. Ја сам чак и покушала да радим неких месец дана, међутим, више нисам знала ни кога чува, ни како... Не, нисмо добили упис у вртић, иако смо и ја и супруг, радили обоје у државним фирмама. Зашто и како, не знам.

Тако да, ја сам покушала да радим, вратила сам се на посао, то није ишло. Нисам била задовољна што не проводим време са својим дететом. На послу нисам давала свој максимум, и ја сам ту пресекла, одлучила сам да из неког сигурног посла пређем у нешто што је потпуно за мене било ново, страно. Кренула сам неки свој приватни бизнис и ето, тренутно се тиме бавим, видећемо како ће бити у будућности“, закључила је Аврамовићева.