Холивуд репортер о „Херојима Халијарда“: Истинита историјска драма у раљама политике

Пре него што је ико и видео Хероје Халијарда, филм је већ био у средишту скандала. Током представљања на Филмском фестивалу у Сарајеву у августу, „Телеком Србија“, који је продуцирао Хероје Халијарда заједно са „Констраст студиоз“, приказао је делове историјског блокбастера о догађају из Другог светског рата, наводи се у тексту Холивуд репортера.

Филм глумца и редитеља Радоша Бајића још се налазио у постпродукцији, а кратки исечци требало је да послуже за то да публика стекне утисак о величини продукције једног од највећих и најамбициознијих филмова икада снимљених у региону.

Уместо тога, изазвао је бурне реакције. Неки износе оптужбе на рачун аутора да филм, који говори о спасавању америчких пилота оборених на територији окупиране Југославије 1944. године, велича српске националистичке групе. Градоначелница Сарајева, Бењамина Карић, назвала је филм „реивизионистичким“ и захтевала од организатора фестивала да се дистанцирају од продуцената и приказивања. То су они врло брзо и учинили, подсећа аутор текста Скот Роксборо.

Карићева је наставила да долива уље на ватру, написавши на друштвеној мрежи Икс да је остварење направило „немерљиву штету фестивалу и граду Сарајеву“. И све то због филма који нико још није видео. Још ће месеци проћи пре него што су Хероји Халијарда 10. октобра имали своју светску премијеру у Београду. За међународну публику први пут је приказан на фестивалу у Талину у новембру.

На први поглед нема ничега контроверзног о Херојима Халијарда, пише аутор текста. Филм расветљава готово неистражени угао Другог светског рата – одважну и истиниту причу о спасилачкој Операцији Халијард, коју је организовала тадашња америчка шпијунска агенција ОСС да помоћу српског покрета отпора спаси америчке и савезничке пилоте који су остали заробљени на непријатељској територији пред крај рата.

Српске снаге, предвођене генералом Дражом Михаиловићем, спасиле су више од 500 чланова посада – највећа спасилачка операција америчких пилота у историји.

Само спасавање је фокус филма, али Хероји Халијарда су такође, како се наводи у тексту, прича о српској историји и сложеном и замршеном периоду немачке окупације. Редитељ Бајић је филм осмислио да прати причу три брата, који симболизују три политичка покрета тог времена, чији су животи растрзани између сукобљених идеологија.

Мирко се придружује Михаиловићевим четницима, односно пронационалистичкој Југословенској војсци у отаџбини. Брат Сретен приступа комунистичком покрету партизана под маршалом Титом. Најмлађи брат Илија је ухваћен између две ватре.

„Филм је заправо прича о грађанском рату. Прича о поцепаним заједницама и породицама“, каже потпуковник Џон Капело и саветник за филм.

Са 25-годишњим пилотским искуством у америчком ваздухопловству, председник је Фондације „Мисија Халијард“, групе основане са циљем да „образује, одаје почаст и подигне свест“ о спасилачкој мисији и улози коју су Срби имали у њеном успеху. „Грађански рат је био изузетно сложен“, додаје Капело.

Сложен зато што су четници и партизани не само борили против нацистичких окупатора, већ и међусобно. Како даље објашњава аутор текста, под појам четник подводе се сви националистички и ројалистички одреди, од којих нису сви били под Михаиловићевом командом. Обе стране се међусобно оптужују за колаборацију са Силама осовине, што до данас изазива жестоке дебате, наводи се у тексту америчког листа.

Након рата и пораза јединица које је предводио, Михаиловић је изведен пред суд, осуђен за велеиздају од стране нових комунистичких власти и стрељан. Виши суд у Београду га је постхумно рехабилитовао 2015. године. Утврђено је да Михаиловић није имао фер и правично суђење, као и да је пресуда била политички и идеолошки мотивисана, подсећа Роксборо.

Годину и по дана након Михаиловићевог погубљења, амерички председник Хари С. Труман доделио му је Легију за заслуге за његову улогу у вођењу Операције Халијард. У говору, председник Труман је рекао да су Михаиловићеве трупе биле „кључне у коначној победи Савезника“.

Сва та историја је битна јер је, на Балкану, битка око сукобљених интерпретација српске историје кључан део политичких дебата. Али контроверза око Хероја Халијарда у Сарајеву нема толико везе са садржајем филма нити чак и историјске дебате о улози генерала Михаиловића и четника, већ са савременом политиком.

„Четник је нешто слично као герилски борац, али је тај појам погрешно коришћен и изазива бурне емотивне одговоре данас. За различите људе тај појам има потпуно друга значења. Постоје четничке групе у САД данас, у Чикагу, Сан Дијегу, чији су се очеви и деде борили са генералом Михаиловићем против Немаца. И они сматрају четнике херојима… Рекао бих да је спасавање америчких пилота био тренутак када је постојала координација и кооперација, чак и међу групама које су се међусобно бориле. Партизани су помагали четницима како би спасили Американце“, истиче Капело.

Продуценти Хероја Халијарда, као и многи у америчким властима, желе да филм послужи као пример, како Капело каже, 140 година снажних дипломатских односа између САД и Србије избегавајући „духове“ 90-их, током којих су САД и Србија били противници. Дипломатски односи две земље достигли су најнижи ниво 1999. године када су САД предводиле НАТО бомбардовање Србије како би је присилиле да повуче своје снаге са Косова.

„Када ових дана разговарате са Србима и питате их за Америку, преовлађујућа мисао је: 'Бомбардовали сте нас. НАТО'. Презилажење ових негативних наратива, без њиховог игнорисања, веома је важно“, наводи Капело.

Према његовим речима, односи САД и Србије су много више од конфликата 90-их година. „Током већег дела заједничке историје, као што то филм показује, били смо савезници“, каже амерички амбасадор у Београду, Кристофер Хил.

Капело верује да је негативна слика „о улози Срба на Балкану 90-их“ прекрила дубоке историјске везе између Србије и Сједињених Држава: „Срби су једини у региону који могу да кажу да су били савезници САД током оба светска рата. Страховито су патили због тога.“

За оне који би више волели да Београд гледа на Запад, Хероји Халијарда пружају прикладан историјски наратив – присећање на време када су САД и Србија стајале раме уз раме.

„Филмови попут овог нам показују да радећи заједно као партнери можемо да постигнемо немогуће. Надам се да ће филм подсетити свакога ко га види на то шта смо постигли када смо били савезници. Надам се да ће им помоћи да схвате шта ћемо поново постићи када, не ако него када, поново будемо савезници“, истиче Хил у тексту за Холивуд репортер.