„У ствари љубав" – критике двадесет година после

Ових дана навршило се 20 година од премијере легендарне романтичне комедије „У ствари љубав". Овај класик који на јединствен начин слави љубав, остао је у срцима гледалаца широм света и радо му се враћамо, нарочито у време уочи Божића. Али, да ли га и данас гледамо истим очима?

Ко би рекао да је већ 20 година прошло откако су нас орасположили, насмејали, а помало и расплакали непоновљиви јунаци ванвременске романтичне комедије У ствари љубав (Love Actually). Ричард Кертис је у овом филмском бисеру, кроз десетак прича из празничног Лондона, које се међусобно прожимају, а чији је заједнички именитељ љубав, окупио сам глумачки крем Британије, од незаобилазних Хјуа Гранта, Колина Фирта, Еме Томпсон, Лијама Нисона, до тада 18-годишње Кире Најтли, Алена Рикмана и непревазиђеног Роуана Аткинсона.

То је филм у који се сваки пут поново заљубимо када га гледамо. Било да је партнерска, мајчинска или братска, изгубљена, неостварена, случајна или детињаста, трагична, срећна, на први поглед или за цео живот, љубав је оно што осмишљава живот, а то су и јунаци овог филма успели да дочарају.

Но, са нашом еуфоријом при поновном гледању ове комедије, многи филмски чистунци неће се сложити. Времена су се променила и У ствари љубав се сада гледа другачијим очима. Шта му се данас највише замера?

Једна од оштрих критичарки филма је и редитељева ћерка, Скарлет Кертис. Навешћемо само неке од аргумената оних који сматрају да су у појединим аспектима приче погрешно вођене: мушки поглед на свет и мизогинија у епизодама о певачу Билију, секса жељном младом Колину и неоствареном писцу Џејмију; отворено телесно подсмевање у причи о Натали; хомофобија код Билија и његовог менаџера Џоа; сексуално узнемиравање Натали на радном месту, које је неадекватно третирано и толерисано; глорификовање ухођења у причи о Марку и његовој забрањеној љубави према жени најбољег пријатеља.

Ако је данас и за критику - исплатило се. Уз буџет од 40 милиона, филм је зарадио 246 милиона долара и убедљиво је најуспешнији у категорији празничних комедија.

Без обзира на данашње виђење свих мана филма, У ствари љубав сваке празничне сезоне, у ритму божићних песама проналази пут до наших срца и подсећа нас да је љубав заиста свуда око нас, само треба мало више да отворимо очи и боље да ослушнемо, да нам не промакне. Макар притом повремено и зажмурили на неке „друштвено некоректне" аспекте.