Завршен трећи фестивал „Филмови на штиклама“

Остварењима редитељке Јелене Раденовић завршен је трећи фестивал „Филмови на штиклама“ на којем је представљен избор репрезентативних играних и документарних филмова савремених ауторки из Србије и иностранства.

Треће издање Фестивала представило је редитељке дебитанткиње различитих животних доби, са филмовима различитих тематика и приступа, почевши од Нине Огњановић и њеног награђиваног остварења Овуда ће проћи пут, па до Ане Фурс, професорке у пензији са Голдсмитс Универзитета у Лондону, чији филмови гворе о женама у различитим околностима и временима, а која је била гошћа Фестивала.

„Имали смо тему екологије и то је био један диван разговор са Аном Константиновић и њеном монтажерком. Публика је врло активно учествовала. Имали смо тему, ја бих слободно могла да кажем, и ејџизма у филму. Волела бих када би нека од ауторки које су биле овде, прве, друге или ове године, снимиле свој нови филм, па када бисмо имали неки континуитет. То би ме баш обрадовало. Мислим да би њих још више обрадовало, али мислим да би то било лепо“, наводи Невена Ђонлић, селекторка Фестивала.

Последње фестивалске вечери документарци Јелене Раденовић Уметност сећања и А Исток река тече, ауторке која се у својим остварењима бави питањем идентитета, колективног и личног.

„Први филм је имао, ја бих рекла, епску тему. Споменици, Други светски рат, споменици подигнути после Другог светског рата у част оних који су се борили, и они који су погинули, изгубили живот. А други филм је онако више лирска тема. Дакле, лична потрага за коренима, односно за породичном кућом на Косову. Оно што негде спаја и један и други филм је потрага за идентитетом. И мени се чини да се ја бавим тим питањем идентитета и управо тим покушајем да се сачува сећање на неке вредности које су нам важне данас, у овом нашем времену и у овом друштву у каквом живимо“, наглашава редитељка Јелена Раденовић.

Фестивал на штиклама – фестивал савремених филмских ауторки, пружа и прилику да се публика сретне са њима, да након пројекцији причају о ономе што можда није стало у филм, о свом виђењу стварности и света у коме живимо.

Закључак и публике и редитељки је да су узбудљиве године када је о женским филмским ауторима реч тек пред нама, посебно ако говоримо о домаћој сцени.