Серија Јелене Божовић, „Родославци“ од сутра на Првом програму РТС-а

О Павлини, али и о другим јунацима који ће нам се представити у Родославцима гостујући у Јутарњем програму РТС-а, ауторка серијала, Јелена Божовић, истакла је да су Родославци за ауторе ове емисије, симболи лепоте, снаге, пожртвованости, храбрости, образовања, части, рада, поштења, сви они људи које смо мало или мало више заборавили, а који су заиста задужили свој род и које не бисмо требали да заборавимо.

„Ми покушавамо овом серијом да исправимо ту неправду. На неки начин мислим да је то и улога јавног сервиса да говори о тим вредним људима који некако представљају путоказ вредности које су поседовали. Дела које су учинили за свој род су нешто што треба памтити. Што треба имати на уму у свим нашим настојањима и односу према животу и према људима око себе“, рекла је ауторка серијала Јелена Божовић.

Додаје да је већ снимано нешто слично. Некадашњи директор РТС-а, Никола Мирков, који је недавно преминуо, био је аутор једне сличне серије, Заборављени умови. Како наглашава Јелена Божовић, Никола Мирков јој је био и велика подршка током припреме овог серијала.

Серијал о Радославу Грујићу

„У овом серијалу схватили смо да ове теме треба обрађивати. Да постоји публика која жели да чује и да види такве приче. А с друге стране некако ћемо можда бар део дуга одужити тим људима. Постоји прича која је заборављена, готово заборављена, о Радославу Грујићу који је при томе био рецимо и доктор филозофије у Загребу, докторирао филозофију правних наука у Бечу, који је 1927. открио Свете Архангеле у Призрену и пронашао мошти нашег цара Душана, који је 1942. године од Усташког погрома спасавао културну баштину у Фрушкогорским манастирима. После Другог светског рата је проглашен колаборационистом и одузета му је част. Рехабилитован је тек 2014. године“, истакла је Јелена Божовић.

Додаје да постоји једна улица у Београду која носи његово име, али били смо ту и готово нико не зна ко је Радослав Грујић. А тај човек је цео свој живот посветио свом роду, свом народу, посветио је некој борби за очување културе тог народа, а на крају и када је остао без свега, па чак и у материјалној оскудици, када је удаљен са факултета, он је у архиву Српске православне цркве помагао студентима и даље био бескрајно предусретљив, добар, у вери и спреман свима да помогне. Красиле су га најплеменитије људске особине и заиста сматрам да треба знати ко је био тај човек.

„Требало нам је неколико месеци да утврдимо кна који начин ћемо радити. Ради се о људима који више нису живи, људима из наше прошлости. То подразумева опсежна истраживања и сарадњу са институцијама које имају податке од Историјиског архива Србије до Војног музеја.

Прошли смо Албанију трагајући за гробовима 40.000 српских душа које су остале доле током албанске Голготе. По неким записима проте Лазара Матијевића из 1926.године знамо да је он маркирао сва та гробна места и да је постојала, нека идеја да се направе меморијали где би се одала пошта тим људима, а никада то није урађено. Ти безимени јунаци такође су данас заборављени. Ми смо тада прошли од Скадра до Валоне, нисмо нашли ни једно место, ни једно обележје, где би се могла запалити свећа тим људима који су тако храбро дали живот за слободу свог народа. И они су хероји за нас“, истакла је ауторка серијала.

Какви смо били, а какви смо данас?

„Тешко је мени сада да одговорим на то питање. Мој утисак је нисмо ми заправо толико лоши. Ми само треба мало више да знамо, мало више да учимо и мало више да се посветимо оном добром у себи. Јер просто свако то има и треба само да га искаже“, рекла је ауторка.

Која нит повезује све јунаке у серији?

„То је њихова племенитост, њихова посвећеност, њихово знање, њихова енергија и њихова велика жеља да свом народу оставе оно што је највредније. Да му оставе своје знање, да помогну слободарским тежњама, јер и таквих је било и годинама. А ја верујем на крају да свако са својом одговорношћу има и моћ да нешто учини у том смислу. Ми радимо оно што можемо. Дакле, ми као новинари, као јавни сервис имамо могућност, имамо дивну прилику да правимо емисије тих људи, да промовишемо оно најплеменитије што треба на неки начин.

Били смо у Љубињу, вароши која је готово заборављена, а има вишак историје. Ту је најстарија црква из 15. века, прва црква посвећена светом цару Лазару. Ту су фантастичне некрополе из 14. и 15. века. Ту су изузетно вредни људи, који гаје фантастично, лековито биље и чувени бели лук. Баште су правили тако што су чакијама доносили плодну земљу са херцеговачких брдашаца. И они су хероји, они се боре за себе", рекла је Јелена Божовић.