Кад се мисли боре и емотивно и политички – „Што се боре мисли моје" као прави истраживачки пројекат

Филм Што се боре мисли моје настао је по сценарију Милорада Милинковића и Драгољуба Стојковића а говори о једном од наших највећих владара и атентату који се 1868. године догодио на Кошутњаку. Милорад Милинковић, сценариста je и редитељ тог остварења.

Каже да се за сценарио за овај филм припремао прилично дуго, и да се за ту тему заинтересовао пре десетак година. Припреме за филм почеле су пре око три године.

„Документа сам проналазио на разним странама, заиста. Имали смо неколико историчара касније, у каснијој фази као консултанте. Али у сваком случају, једино где нисам проналазио те ствари је на Википедији, тако да то немојте да гледате. Ту шта пише, углавном је погрешно. Што се тиче целог филма, мене је ужасно занимало како то неко пре мене није снимио. Пошто је сама прича толико добра, сама прича око позадине атентата је толико, нећу рећи шекспировска, али заправо јесте, врло је онако вишеслојна на разне начине, и психолошки, и политички, и романтично, и трилерски, како год хоћете“, рекао је Милинковић.

У питању је политички трилер, са елементима романтике, и са неколико љубавних прича.

„Само да кажем да је оно што је важно за филм јесте да ми знамо у суштини, обично знамо ко су извршиоци кад су атентати у питању, генерално, али обично, али у принципу, углавном не знамо ко су заправо налогодавци. У неком случају то се неће ни сазнати. Тако да, ми смо себи дали за право да кажемо ко би могли да буду наручиоци атентата“, додаје Милинковић.

Леп пријем нишке публике

На Филмским сусретима у нишу, била је премијера филма, и публика га је јако лепо прихватила. Глумачку екипу, између осталих, чине Драган Мићановић, Александар Срећковић-Кубура, Јан Ивановић, Милош Тимотијевић, Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Лука Грбић, Ненад Окановић, Зоран Цвијановић…

Снимање и тражење локација, каже Милинковић, било је доста напорно. „Снимали смо баш онако по целој Србији. Ови дворци су углавном по Банату, и то их има разних, баш онако 5, 6 смо користили. Онда снимали смо тамо код неготинских винарија, снимали смо у Ваљеву наравно, снимали смо на Петроварадину, не знам где нисмо, на обали Дунава на разним странама и тако да је“.

Милинковић је прокоментарисао и избор наслова филма: „То је згодан назив зато што је то песма коју је он написао, то не знам колико људи знају да је то његова песма, која се пева и дан данас. Он је био човек који је говорио четири, пет језика, свирао клавир, писао песме и тако даље. И он је изузетно, изузетно образован човек. Згодан је назив зато што се њему мисли боре у смислу и емотивном овако, како би рекли, како га каже песма, али и у том неком, како би рекао, политичком. Јер он је ипак владар неке земље која је практично, како он сам каже, кнез, ветрометина. Увек неке мале земље окружене великим силама које сви имају своје интересе, а он би некако да проба да изгура неке наше интересе“, објаснио је гост РТС-а.

„Пошто је он био тако романтична душа, има доста тих неких веза и везица, али у суштини није ником та песма посвећена. Мислим, јесте сигурно неком, али нећемо то никад знати“, додаје.

Филм је осим у Нишу, приказан и у Бечу, а после Крагујевца, креће у биоскопску дистрибуцију. Београдска премијера је 20. септембра.