Венецију обележили ангажовани филмови – избеглице препуштене као на Дивљем западу

Ново виђење приче о Франкенштајну „Јадна створења“, грчког редитеља Јоргоса Лантимоса, победник је 80. филмског фестивала у Мостри. Ипак, додела награда протекла је у знаку ангажованих филмова о глобалној мигрантској кризи и штрајка у Холивуду.

Комплементарни, подједнако бриљантни филмови о имиграцији, обележили су јубиларни Венецијански фестивал и свечану доделу награда са које су послате снажне поруке хуманости и солидарности.

Узбудљива и потресна епопеја двојице младића из Сенегала, Ја капетан, авантура обојена свим ужасима једног имигрантског пута ка бољем животу у Европи, али и лепотом задивљујућих кадрова Африке респектабилном италијанском редитељу Матеу Гаронеу донела је Сребрног лава за најбољу режију.

Филм даје глас онима који га немају. Говорећи о доприносу који филм може да дâ о широј слици о имиграцији и људским правима, редитељ Гароне истиче да то може да учини из два угла: „Мислим да може да помогне да људи постану осетљивији када виде то путовање из перспективе миграната, када виде те младе људе који беже и када схвате да су привилеговани јер живе у Европи. С друге стране, филм може да помогне и гледаоцима у Африци да схвате шта све може да се догоди онима који се упуте овамо. Надам се да ће мој филм помоћи да мање ризикују животе“.

Натуршчик из Сенегала који је са упечатљивом искреношћу изнео терет мигрантске судбине и остварио улогу за памћење, освојио је награду „Марчело Мастројани“ за младу наду.

Према речима глумца Сејдуа Сара, филм се појавио у правом тренутку, јер је тема актуелна.

„Срећан сам и поносан што сам добио прилику да изнесем лик главног јунака који приказује истинску патњу младих на овом путовању, које ни мало није лако“, истакао је Сар говорећи о тешкоћама са којима се суочавају мигранти из афричких земаља.

Црно-бели, панорамски, веома ригидан, жестоко критичан политичко-хуманистички поглед на положај избеглица које покушавају преко Белорусије да уђу у Пољску, режирала је пољска ветеранка, иначе председица Европске филмске академије Агњешка Холанд. Филм Зелена граница донео јој је специјалну награду жирија.

Током процеса припреме филма екипа је разговарала са стотинама људи – са активистима, избеглицама, новинарима, чак и са граничарима, што је, како редитељка истиче, било најтеже.

„Изненадило нас је колико се све претворило у кошмар. Колико се цивилизација и људске вредности брзо распадају. Колико људи који долазе брзо прихвате да их не бране ни устав ни међународо право. Брзо је Зелена граница постала ничија земља где се све може десити. Као на Дивљем западу, видели смо најгоре и најбоље од људи“, објашњава Агњешка Холанд.

Уз ангажоване филмове који су обојили завршницу Венецијанске мостре, пажњу је скренуо и Холивуд који је у штрајку, што је недвосмислено утицало да фестивал не протекне у јубиларном сјају.

Глумачке награде однели су Американци – Кејли Спени и Питер Скарсград који је упозорио на опасност замене људи вештачком интелигенцијом у филмској продукцији.