Сценаристи филма „Траг дивљачи“ освојили прву награду на Фестивалу филмског сценарија

Фестивалски жири у саставу Наташа Дракулић, Саша Радојевић и прошлогодишњи победних Фестивала, Срђан Драгојевић, другу награду је доделио сценарију Душана Зорића и Матије Глушчевића за филм Да ли сте видели ову жену?, док је трећа награда припала сценарију за филм Света Петка – крст у пустињи.

Жири новинара и филмских критичара награду „Славко Лазаревић” за најбољи сценарио доделио је Рок Радиши за филм Момак и девојке.

Награда „Марко Живић“ за најбољег младог глумца прупала је Стефану Јевтовићу за улогу у филму Ко жив, ко мртав. Жири мањинске коородукције Пјеру Жалици за сценарио филма Празник рада.

Награда „Златно перо Гордана Михића“ за изузетан допринос сценарију у националној кинематографији додељена је Ђорђу Милосављевићу, док је реплику римског новчића са ликом цара Константина, жири града домаћина доделио Ивану Босиљчићу.

Наташа Дракулић, председница овогодишњег жирија на 47. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи напомиње да је жири пре свега прочитао сценарија свих 15 филмова који су ушли у конкуренцију.

– Јер је овај фестивал посвећен искључиво сценаријима. Он је први и једини такав фестивал у региону. Драго ми је што сам део жирија, иако сам изабрана као председница жирија због своје женске улоге. Оно што је најважније за нас је да вреднујемо сценарије као литерарна дела, као што смо имали прилику да чујемо на недавно одржаном симпозијуму посвећеном Гордану Михићу, који је добитник исте награде - Златно перо.

Сценарији морају бити третирани као књижевна дела, и то је нешто на чему сви у нашој индустрији морамо да радимо. Што се тиче квалитета овогодишњих филмова, морам признати да сам веома задовољна. Посебно ме радује што смо видели много дебитаната, младих људи чији су ови филмови њихов први корак ка будућности сценариста и редитеља.

Сценаристичка и редитељска уметност су нераскидиво повезане и верујем да ће будућност бити светла. Морам признати да ми је, после 20 година у Врњачкој Бањи, где ме је први пут довео Срђанко Кољевић, који нажалост преминуо ове године, све ово изазвало многе успомене. Када погледам слике из тог времена и упоредим их са данашњим тренутком, као учесница овог летњег семинара драматургије који се традиционално одржава, осећам неку врсту носталгије.

Многи људи су нас напустили, укључујући и Срђана који је оставио неизбрисив траг у Врњачкој Бањи, овом граду и фестивалу. Сви морамо заједно да се потрудимо да пронађемо најбољи начин да његово име никада не падне у заборав. Можда то може бити кроз награду или неку другу манифестацију унутар самог фестивала, или кроз семинар или нешто слично, како бисмо чували успомене на њега и његово дело

Врло сам срећна пошто сам видела први пут сада, јер пре 20 година није постојала Кућа сценарија у библиотеци, где је одржан исти тај семинар посвећен Гордону Михићу. И кад видите те неке речи које су тако написане, које стоје, из које су после настале све те слике, где су различити редитељи се инспирисали на потпуно другачије начине, то је нешто што је савршено.

Тако да ми је изузетно драго што сам овде, ускоро ћемо саопштити имена победника, морам да признам са мојим колегама Сашом Радојевићем и Срђаном Драговићем редитељем у жирију, да никад нисмо лепше нешто радили, да су мишљења била поприлично слична, да смо лепо разговарали о свему, тако да имамо још новинарски жири, такође је донео своју одлуку и биће награда публики.

Мене некако она увек највише и занима, зато што просто видите ти људи који су из вечери у вечер пунили салу малог биоскопа Врњачке бање и на крају Летње позорнице и који су аплаудирали свим учесницима, они су нам најважнији.