Од 1975. непромењен приступ улогама – Награда „Александар Лифка" Богдану Диклићу

Каријера глумца Богдана Диклића траје скоро пола века. За то време, нанизао је антологијске улоге на филму, у позоришту и на телевизији, за које је добио најзначајнија признања и награде.

Фестивал европског филма на Палићу доделио је Диклићу награду за изузетан допринос европској кинематографији „Александар Лифка''.

Чомбе у Грлом у Јагоде, Мирко Топаловић у филму Маратонци трче почасни круг, Миле у Националној класи, млађи водник Кос у Малом свету, Јова у Бурету барута, Славко у Одбрани и заштити, и тако до стотину шездесет и једне улоге на филму и телевизији, а итекаквих је било и на позоришној сцени.

Приступ улогама, открива, није мењао од 1975. године када је почео да ради, и све улоге је направио код куће, у договору с редитељем и писцем.

„Да ме неко пита ево, шта би хтео да играш, ја бих рекао - не знам. Хтео бих да играм, да радимо добар сценарио. Сценарио мора да буде добар, ту све почиње. Ако је сценарио добро написан, добро су написане улоге, тј. партитуре нас глумаца. Е сад, неко свира мекше, неко тврђе", рекао је добитник награде „Александар Лифка" Богдан Диклић.

Популарни Дик, о свом раду не говори често. Примајући награду на Палићу, захвалио је свима са којима је радио. Захвалио је и палићкој публици на лепом аплаузу.

Какав је положај глумаца, каже, схватио је још на пријемном.

„Јако бих волео да се то промени да све буде достојанственије, буде боље, једноставно, да будемо потребнији него што смо", додаје глумац.

За Диклића, традиционално и – клупа с плочицом у Палићком парку. На њој нашле су се две легенде и пријатељи. Пријатељство дуго четрдесет година, тачно колико је прошло од премијере филма Маратонци трче почасни круг.