Тајна историја Америке, документарна серија Оливера Стоуна на РТС-у од 3. јула

Контроверзни редитељ Оливер Стоун, који се специјализовао за рушење америчких митова, снимио је документарну мини-серију Тајна историја Америке. Серија од 13 епизода фокусира се на догађаје који су обликовали историју Америке у посљедњих шездесет година.

Уредник Редакције филмског програма Никола Попевић напомиње да је ова серија, оригинално, када је била приказивана од 2012. до 2013. године, имала десет епизода и покривала је период од Другог светског рата закључно са Обамином администрацијом.

„Кад се појавила на кућним форматима, на ДВД-у и на блу-реју, додате су још две епизоде које се тичу претходних догађаја, на пример, негде од почетка 20. века и једна епизода која се бавила, да кажемо, великим ратним лидерима из Другог светског рата“, напомиње Попевић.

Међутим, гледаоци РТС-а ће видети и трећу епизоду, врло интересантан интервју са Тариком Алијем, познатим пакистански историчарем, новинаром и политичким аналитичарем. Са њим је Оливер Стоун водио дуг и занимљив разговор у коме су отворили огроман број тема, пре свега темама блиског и средњег истока и Индије, с обзиром на то да је он Пакистанац који живи у изгнанству у Великој Британији.

„Формат ове серије је такав да има огроман, фасцинантан број архивске грађе, неких снимака из тог периода, нешто инсерта из филмова који су илустрација догађаја и испод тога иде Стоунова нарација“, додаје гост Јутарњег програма.

Стоун не крије своје чврсте политичке ставове

Као што је познато, Оливер Стоун је човек са чврстим политичким ставовима и човек од интегритета. Зато, напомиње Попевић, када имате приповедача који говори о историјским догађајима, ви се са њим можете сложити или не. Наша публика углавном има разумевања и воли начин на који редитељ размишља, међутим, треба имати у виду да се Стоун обраћа западној публици и даје свој поглед на америчку историју, како новију, тако и 20. века.

Серија се у десет епизода, према речима аутора, фокусира се на догађаје који су у своје време били умањивани, али су круцијално обликовали сложену јединствену историју Америке у последњих шрздесет година.

„Стоун, на пример, поставља питања, што се тиче само краја рата, због чега су бачене бомбе на Хирошиму и Нагасаки, да ли је то заиста било толико битно за завршетак рата, или на пример чињеница да је истовремено Совјетски Савез ушао у рат са Јапаном, јер се Јапан много више плашио да падне под совјетски утицај, зашто? Или је желео цар да се цар задржи. Такве чињенице у ствари Стоун гура у први план“, напомиње Никола Попевић.

Стоун се бави и улогом америчких корпорација које су, на пример, наставиле нормалну сарадњу са Немачком. Наводи и гомилу примера о томе ко је финансирао националсоцијалисте док су били у успону у Немачкој пре преузимања власти.

„Стоун је, генерално, током свог опуса, чак и у својим играним филмовима, врло често гађао корпорације. На крају крајева, он је режирао два филма Вол стрит. Та корпоративна похлепа је такође једна од тема које обрађује и он то овде обрађује као датост“, закључује Никола Попевић, уредник Редакције филмског програма РТС-а.