Уручене награде 16. Белдокс фестивала

Награде шеснаестог Међународног фестивала документарног филма Белдокс 2023, додељене су у Југословенској кинотеци. Током седам дана трајања фестивала приказано је близу 100 филмова у 12 различитих програмских целина.

Kао што је и пре почетка фестивала селектор Белдокса, Игор Станојевић, рекао, селекција је посебан фокус ставила на свеже изразе нових аутора и визуелно упечатљиве филмове.

У селекцији Српски такмичарски програм било је укупно 12 филмова.

За најбољи филм проглашен је филм Водич за обалска утврђења ауторке Тијане Петровић, а у образложењу жири је нагласио: „Награда за најбољи филм додељује се филму који истражује однос између људи и природе. У питању је визуелно импресиван есеј који спретно интегрише разнолик материјал. Филм који истражује структуру земље, са циљем да прикаже структуре војне моћи.“

Награда за најбољу монтажу додељена је младим ствараоцима српског филма који обећавају, а то су Лука Папић и Срђа Вучо за филм Призван и позван, а жири је у свом образложењу рекао: „За најдоследнији филм у српском такмичарском програму који комбинује аутентичан архивски материјал са вештим савременим кадровима, стварајући редак жанр – документарну трагикомедију о првим српским изборима.“

За најбољу камеру награда је припала филму Аурорин сан Драгане Јовановић.

„Филм који изненађује већ у првим минутима. Импресивно богат концепт настао из једноставне идеје: снимање пријатеља у тренуцима ванредног стања. Још један филм о карантину? Можда, али не попут других. Упечатљиви призори снимани само компјутерском камером и монтажа којом се ствара јединствени материјал, чине да овај филм прикаже толико ствари, а све под велом чисте фантазије“, стоји у образложењу жирија.

У Међународном такмичарском програму, награду за најбољи филм добио је филм ТрећИИИ, аутора Kарима Kасема, док је Специјално признање припало филму Збогом дивљаку, аутора Серхија Гуатакира Сармиента.

„За имерзиван филм који окупира пажњу публике саосећањем и поштовањем које испољава према својим ликовима, развијајући их свесно и постепено како време одмиче. Визуелни стил нарације, редитељево познавање места о коме ствара и контекст који нам пружа органски су и природни – стичемо утисак да су сви људи и места које видимо постојали пре него што је камера икада крочила у њихове животе, и да ће наставити да постоје и када их ми (публика и филмска екипа) напустимо. Филм Kарима Kасема увлачи нас у причу разоружавајућим и спретним променама перспективе које стварају убедљив дијалог између реалног и фиктивног света.“

У селекцији Kратког такмичарског програма награда за најбољи филм припала је остварењу Силос у Будимпешти, ауторке Жофије Пацолај, а специјално признање добио је филм Зло ватре, редитељке Алис Бриго.

„Храбар ауторски стил, непретенциозност и иновативност оставили су јак утисак на жири. Ауторка нас поставља у ситуацију из које посматрамо догађај из којег се шири тескоба и рефлектује психолошки ехо појединца.“

Овогодишњи Белдокс фестивал је домаћин престижне међународне награде Еуримаж Ауденција (Eurimages Audentia), која се додељује по осми пут за најбољу режисерку. Добитница ове награде је ауторка филма Сестринство суве сауне Ана Хинтс.

У свом образложењу зашто је баш Анин филм добио ову престижну награду, чланови жирија наводе:

„Речи које постају приче, уверења која стварају светове, приче које превазилазе опипљиво. Док их камера посматра саучеснички, са нежношћу и поштовањем, група жена проналази уточиште у међупростору, на месту замрзнутом у простору и времену које постаје њихово чистилиште, исповедаоница, сигурно место за прочишћење душе и тела - попут неке врсте модерног Шабата или паганског ритуала који спаја мистичну и опипљиво димензију. Нешто између нордијске бајке, племенских ритуала и топлоте коју произилази из осећаја прихваћености – архетипско, хипнотичко, интимно и бесрамно политички ангажовано остварење.“

Награду Еуримаж Ауденција, Ани Хинтс уручила је Јасмина Пашић са Инсајдер телевизије, а редитељка се на веома емотиван и искрен начин захвалила:

„Извините што плачем, доста људи ми прилази после мојих филмова и извињава се што плаче, али у ствари не би требало да се извињавамо за оно што осећамо у нашим срцима, и за наша искуства. Треба имати храбрости да то поделимо, и да саслушамо, пре свега. То је једино могуће у сигурном окружењу.

Сестринство суве сауне приказује једно сигурно окружење где се заиста може осетити рањивост, и то превазилази сваку границу и културу. Желим да посветим ову награду сестринству, које је било уз мене свих седам година за време снимања филма. Било је храбро да се оголи и телом и душом. Сестринство је свуда где се крећемо, оно гледа филм, оно је изнад држава, језика, религија и родова. Морамо да будемо солидарни.

Захваљујем се из срца, заиста свима, фестивалу, мом тиму, породици. Свима који су  веровали у мене, јер ја сама нисам то могла увек. Али ту сам сада, зато хајде да преживимо и да будемо нежни према себи! Ја обећавам да ћу преузети на себе ову одговорност и ово охрабрење веома озбиљно.Ова награда је за сва слободна места, слободне ствари и за гласове који су ућуткани а који треба да се чују!“, поручила је на крају Ана Хинтс.

Шеснаести Белдокс фестивал затвора филм Гру ту је који су режирали Рене Мишколци и Бојан Винуловић, а пре саме пројекције у Дому омладине Београда, биће уручена награда за најбољи европски филм по избору публике, која се додељује под покровитељством Делегације ЕУ у Србији.