Удо Кир: Свиђа ми се Београдски победник, лепши је од Оскара

Филмографија немачког глумца великих достигнућа на међународном плану, броји готово три стотине наслова. Најзвучнији су Мој приватни Ајдахо, Дракула, Суспирија, Берлин Александер плац, Плес у тами.

Често је негативац – попут оних у Обојеној птици, филму Бакурау. Уда Кира гледамо у новим улогама – у филму Мој живот са Адолфом и популарној серији Ловци где игра Хитлера. Снимао је са највећим редитељима од Херцога, Фазбиндера, Фон Трира, Арђента до Ван Санта.

Занимљиво је што сте на почетку каријере на неки начин, били повезани са Београдом и Србијом?

– Јесте. Живео сам у Лондону, нисам желео да будем глумац, али онда су ми понудли улогу коју сам прихватио. Био је то мој први филм у боји, Знак ђавола, сниман у Аустрији. Партнерка ми је била ваша глумица Оливера Катарина. Било је то пре 50 година. Обоје смо били млади и лепи. Много ми се допала. Имала је диван глас.

Као глумац с немачким акцентом, често сте глумили нацисте. Да ли сте се уморили од таквих улога?

– Наравно! Сећам се, давно када сам ишао у биоскоп, увек су ту били неки глумци који нису знали немачки, па су само викали 'Ахтунг'. И онда су мени почели да нуде такве улоге. Често сам глумио Хилтера, али сам увек мислио на Чаплина у филму Диктатор, када шутне свет. И увек су то биле комедије. Сада, у серији Ловци глумим га озбиљно и први пут ми није било лако. Али,то је само филм.

За изузетан допринос кинематографији, уручен вам је „Београдски победник“. Да ли вам после толико година каријере награде и даље значе?

– Живим у бившој библиотеци у Палм Спрингсу и све награде чувам у купатилу. Знам да ће моји пријатељи барем једном током вечери да уђу и када изађу увек кажу да нису знали да имам толико награда. Сада их је превише. Али их волим. Осећам се добро када их добијем.

Иако у осмој деценији, човек посебног погледа Удо Кир је неуморан. Спрема три нова пројекта, али прижељкује да се посвети својој башти и спасавању паса луталица.