Иза кулиса Феста вредно ради преко сто посвећених професионалаца

Празник филма за љубитеље, али и за оне који то нису – 51. ФЕСТ увелико траје. Програм, гости, пројекције, све је познато, али мало ко зна нешто о људима који брину да на београдском Фестивалу фестивала све протекне у најбољем реду.

Гужве на улазима у биоскопске сале. Карта више се тражи и пред почетак пројекције. Они који су имали среће да дођу до карте, на време ће, захваљујући Богдану Талијану, тачно у секунд заронити у „Страст живота“.

Богдан је кино оператер, јутрос је у десет до 9 стигао на посао.

„Прво сам проверио све филмове за ФЕСТ за данас, па сам са колегом прошао за сутра. Ми палимо и појачиваче, за звук, обично за салу један и шест. Направили смо листу како иду рекламе и филмови. То ми исто правимо како ће да иде којим редоследом", објашњава Талијан.

Стодесет људи се из дана у дан стара да гледаоци не буду разочарани. Набавка филмова, комуникација са публиком, треба обезбедити и спонзоре.

Најзначајнији фестивал познат је и по томе што у наш град доводи светске звезде. Како кажу организатори, некада се преговори о доласку гостију заврше за два минута, а некад трају месецима. Какве су им жеље и захтеви?

„Претходних година је било свега. Од тога да смештамо љубимце у прву класу, који су при томе вегетеријанци“, каже Вања Вуксановић, продуценткиња Феста

Раније је државни врх одређивао које светске звезде ће позвати у Београд. Осим у Београд, многи су одлазили и на приморје. Скадарлија је била незаобилазна станица, а о томе како су се провели и шта памте, данас читамо у њиховим биографијама. Ипак, било је и оних који нису тачно знали где долазе.

„Некад људи не знају уопште где долазе. Имамо и даље ситуацију да нас мешају са Сибиром, то се заиста дешава иако су то некада гости из Европе“, открива Вуксановићева.

Да смо добри домаћини, потврђује и то што нико из Београда не оде гладан.

„Већина проба, већини се допадне. Некоме се превише допадне па треба да се опоравља од тога. Тако да је храна, апсолутно број један“, истиче продуценткиња Феста.

Вања и Богдан сваку прилику користе да завире на неку пројекцију, барем на пет минута. Са телефонима у руци, већ уговарају шта сутра треба да раде. И тако до недеље, када ће и они моћи да предахну и на миру, погледају пропуштено.