Ексклузивно за РТС протагонисткиње филма „Злочин је мој“ који отвара овогодишњи ФЕСТ

На Фесту смо гледали готово све филмове једног од напродуктивнијих француских аутора Франсоа Озона. Након Осам жена и Жене за украс, трилогија посвећена холивудским класицима је заокружена. Филм Злочин је мој је ретро шик криминалистичка мелодрама, својеврсна ода америчким романтичним комедијама из тридесетих, али и класицима, великана Трифоа, Реноара, Лубича, Капре.

Имамо злочин над насилним човеком у филмској индустрији и жене - глумицу и адвокатицу које желе да имају каријере и животе без притисака. Да ли је овај филм дубоко феминистички?

„Мадлен, лик који играм, у филму се пита да ли је 1935. када се радња догађа било могуће живети уз пуну слободу и једнакост. Када смо то прочитале у сценарију, схватиле смо да филм јесте феминистички и радо смо ту идеју браниле“, наводи Надиа Терескијевич.

„Редитељ Озон је уткао у причу питања из данашњег времена. Осећа се покрет Ми ту. Да се ова прича дешава у наше време не би била комедија. Али уз хумор могу да се провуку многе поруке. Филм и уметност су за то створени“, истиче Ребека Мардер.

Филм говори о глуми, о животу и раду глумаца? Шта суштински значи бити глумац?

„Мислим да филм показује колико је тешко, поготово када сте без посла. Сјајан заплет филма догађа се када мој лик схвати да путем текста који научи, може да брани оно што мисли. У том тренутку она постаје добра особа која не манипулише, јер живот улази у њену глуму. Глума значи наћи у себи животну истину“, додаје Надиа Терескијевич.

Поред младих звезда франуске кинематографије Надие Терескијевич и Ребеке Мардер, филм Злочин је мој боји легендарна Изабел Ипер. Ако волите мешавину вербалне комедије и фарсе, својствену холивудским класицима који критикују испразан материјалистички начин живота, онда је филм који ће београдска публика на Фесту видети пре париске, добар избор.