Ах, тај Фест – и после пола века очекујемо с нестрпљењем

Ах, тај Фест, био је домаћин највећих светских глумаца и режисера – Софији Лорен, Ђини Лолобриђиди, Роберту де Ниру, Џеку Николсону, Пјеру Паолу Пазолинију, Роману Поланском, и све то захваљујући „ревији филмова“ Милутина Чолића.

Како су у то време филмови код нас каснили и по неколико година у односу на холивудске премијере, фестивал свих фестивала био је права посластица.

„Филмови су каснили по пет-шест година, јер ми нисмо имали паре као земља да их купујемо, јер су били скупи. И због тога смо сви, и ми филмаџије, и обична публика гледали филмове са великим закашњењем. Кад се Фест појавио то је за све нас било вау“, наводи редитељ Дејан Караклајић.

Марко Новаковић је љубав према филму стицао уз свог оца, Слободана Новаковића. Он га је одвео на прву филмску пројекцију.

„До Хронике Феста је дошло тако што мој отац, Слоба, није имао карте за све филмове, и онда је размишљао како ће да погледа све што долази те године. Био је те године Кјубрик, Фелини, Алтман... Значи, велики светски аутори су долазили и он је рекао: 'Па супер, направићемо емисију која ће се звати Хроника феста, где ћемо доводити госте у студио и пуштати инсерте из филмова који су приказивани тога дана'“, присећа се Марко Новаковић, уредник Драмског и серијског програма РТС-а.

Иако су се пројекције филмова одржавале на различитим местима, Фест се 2019. вратио у Дом синдиката.

Управо је у тој дворани пре 52 године одржан први Фест, под слоганом „Храбри нови свет“. Фестивал је отворен филмом Меш Роберта Алтмана, а током осам фестивалских дана, пројекције је видело око 105.000 гледалаца. Шест година касније оборен је први рекорд у гледаности, Фесту је тада присуствовало више од 250.000 гледалаца.

Током деведесетих фестивал је био у кризи. Године 1997. је прекинут, а 1993. и 1994. није ни одржан. Хроничари Феста бележе да је 2022. године било 380 пројекција, 116 гостију, и чак девет премијера домаћих филмова.

„Фест је један драгоцени фестивал за Београд, за београдску публику и шире. Јако је важан за целу земљу. Важан је и због филмова, квалитетних филмова које можемо да видимо. Важан је и због наше кинематографије и њеног пласирања“, говорила је Милена Дравић, добитница Фестовог признања за изузетан допринос филмској уметности.

Милена Дравић, Емир Кустурица, Раде Шербеџија, само су неки од добитника „Београдског победника“. Награду за изузетан допринос филмској уметности ове године Фестивал је доделио Лордану Зафрановићу и Добривоју Танасијевићу.

Слоган 51. Феста је „Страст живота“.