Почетак Венецијанског филмског фестивала обележио „Бели шум"

Главни играчи филмске индустрије и ове године одабрали су Лидо за премијерну позорницу - њихови филмови, међу којима по броју предњачи - за разлику од Венеције у конкуретнском Кану омражени Нетфликс, од овог тренутка улазе у трку за предстојећу сезону најзначајнијих годишњих награда - од Златног глобуса, преко БАФТЕ до Оскара.

Стриминг сервису, чији утицај упркос лошим резултатима пословања не опада, указана је част. Први пут у историји, Мостру је отворио Нетфликсов филм и то незаслужено. Бели шум је више телевизијска него филмска адаптација романа Дона Делила о америчком сну који се претвара у кошмар.

Адам Драјвер звезда црнохуморне, постмодерне апокалиптичне америчке сатире, само је једно у низу звучних холивудских имена, тешко доступних за медије који ове године прате Мостру.

„Огроман материјал из књиге је пажљиво одабрао и адаптирао редитељ Ное Баумбах. Припреме и само снимање је више подсећало на рад на позоришној представи. То је његов приступ режији, тако смо сарађивали и на претходним филмовима", рекао је Драјвер.

Звезда је и на челу главног жирија - прва Американка која је поред Оскара освојила награде за најбољу глумицу на три велика фестивала - у Кану, Берлину и Венецији.

„Посао селектора и чланова жирија су веома важни. У томе је значај фестивала попут овог у Венецији. Такав заједнички рад је необичан и увек пружа нова открића", изјавила је Џулијен Мур, председница жирија.

Филм који на Мостри побуђује радозналост превасходно због ознаке да је само за пунолетну публику је Плавуша филмско читање контроверзне књиге о Мерлин Монро, бестселера Џојс Керол Оутс, са кубанком Аном де Армас у насловној роли. 

У сенци Холивуда, Мостра истиче и ангажовану улогу. Ишчекује се најновији филм не тако давно ухапшеног иранског редитеља Џафара Панахија због осуде репресије у својој земљи Без медведа.

Мостра брине и о планети - свим посетиоцима фестивала упућен је апел да не пију воду из пластичних флаша, већ са чесми, где је како кажу квалитет одличан.

Добра вест за нас је да се после осам година српски филм коначно нашао у једном од програма Венеције. Да ли сте видели ову жену у режији Душана Зорића и Матије Глушчевића, филм чији је копродуцент РТС нашао се у програму Недеља критике, али и у конкуренцији за награду Млади златни лав за најбољи дебитантски филм.