Крв, ватра, сплетке и борба за моћ – враћамо се у Вестерос у великом стилу

Седам краљевстава у игри. Један престо и два наследника породице са 17 одраслих змајева. Шта може да крене по злу? Чини се – све!

Лагао бих кад бих рекао да нисам био скептичан када сам сео да гледам пилот епизоду Куће змаја. Горак укус осме сезоне Игре престола изненађујуће је свеж, а кога змија уједе и гуштера се плаши.

На моје задовољство, испоставило се да страхови највећим делом нису били оправдани. Кућа змаја (барем прва епизода) положила је испит, и то са прилично добрим оценама.

Постављање шаховске табле

Смештена мало више од 170 година пре догађаја у Игри престола, серија се фокусира на крвави грађански рат због интерних сукоба у владајућој династији Таргаријен.

У центру пажње је краљ Висерис, који је по свему судећи добар краљ и труди се да влада праведно и одржи мир. Међутим, ко би, како каже Џорџ Р. Р. Мартин, желео да гледа серију или чита књигу о краљу Висерису како гради путеве и канализацију?

Суочен са чињеницом да нема мушких наследника Висерис мора да одлучи ко ће сести на гвоздени престо након њега. Све наде полаже у своју вољену супругу која је трудна.

(Ко није гледао епизоду, можда би било боље да не чита даље)

Краљ се нада да је мушко. Мушко дете би га лишило потребе да бира између ћерке Ренире и свога брата Дејмона.

Краљица, међутим, умире у ужасно мучној сцени порођаја, а мештри не успевају да спасу дете. Растројени Висерис на крају доноси тешку одлуку о наследнику и поставља шаховску таблу за крваве догађаје који ће уследити.

Уз свесрдну „помоћ“ саветника из Малог већа, Висерис одлучује да раскрсти са традицијом, лишава титуле свог брата Дејмона, првог у реду за престо, и уместо њега за наследника поставља своју младу, веома промућурну ћерку Рениру.

Издаја увек вреба иза ћошка

До краја епизоде, све фигуре су постављене, олуја се појављује на хоризонту, стара савезништва се раскидају, нова оснивају, а у најбољем мартиновском маниру, издаја никада није далеко.

Ћерка наследница Ренира је својевољна, амбициозна, али са одређеном дозом контроле. Иако испрва представљен као суров и изузетно прек, донедавно већ виђени будући краљ Дејмон је све само не глупа маса пута убрзање. Чини се као неки спој Тириона и Џејмија Ланистера.

Баш зато што се ниједан од два будућа главна лика не чине једнодимензионалним, суровим и злим, обожаваоци епске фантастике могу да очекују свакакве исходе у наредним епизодама.

И то је оно што је најважније код света Вестероса. Оно на шта нас је Мартин навикао од када је Џејми бацио Брена са прозора куле у Зимоврелу и када је Неду Старку одфикарена глава у Краљевој луци. Очекујте неочекивано. Све је могуће.

Треба похвалити и музику која је поново поверена Рамину Ђавадију и који је поново оправдао сва очекивања да нам звуком појача сваку сцену.

Звучи можда сувишно приметити да је продукција серије на високом нивоу, али то је само зато што је тај ниво поставио ХБО. Костими, сценографија, крупни кадрови градова у сваком тренутку одају утисак аутентичности и грандиозности.

Ниједна друга ТВ продукција, било да је „Дизни“ или „Амазон“, тешко да могу да се пореде.

Кућа змаја има много потенцијала, а да ли ће бити довољно да се искупи за катастрофалну осму сезону Игре престола, остаје да се види. Једно је сигурно, сви састојци су ту.