„Бегунац“, РТС-ов фаворит за Оскаровски хет-трик

Бегунац почиње питањем шта је дом? „Дом је безбедно место, негде одакле човек не мора да оде. Дом није нешто привремено“, одговара главни протагониста Амин, избегао из Авганистана при првом доласку муџахедина на власт, сада успешан научник, хомосексуалац који планира да се венча са својим дугогодишњим партнером.

Амин је по много чему бегунац и поверава се свом пријатељу режисеру. Након година страха и скривања по његов живот у Данској потенцијално разорне истине, Амин износи своју причу у форми психолошке терапије. Површно гледано, споменуте теме које Бегунац дотиче могу деловати као лов на награде.

Али не, ради се о потресном и врло узбудљивом делу где једноставна анимација служи не само као средство да се сакрију неки идентитети, већ је илустрација животне приче, без упадања у замку патетике.

Амин путешествије започиње у идеализованом Авганистану свог детињства, играјући се с браћом и сестрама, са брижном мајком, али под сенком једне од најтурбулентнијих држава на свету и нестанком оца у превирањима осамдесетих година прошлог века. Рат муџахедина потпомогнутих Американцима и комунистичке власти због које интервенише Совјетски Савез буди асоцијације на тренутна слична дешавања.

Из ратног вихора породица бежи тамо где је једино могла – у Москву, где их дочекује распад државе и катастрофално стање у друштву. Финансијска помоћ им је старији брат, пред мобилизацијом избегао у Шведску, али породица тешко може кренути даље.

Пут онога што виде као бољи живот крећу одвојено, време испуњавајући гледањем теленовела, док Амина збуњује сопствена хомосексуалност, оно „за шта у Авганистану не постоји ни реч“ и због чега очекује одбацивање најближих. Русија је растрзана између распојасаних корумпираних полицајаца и испразног конзумеризма оличеног у „Мекдоналдсу“, а у недостатку избегличких рута једино су решење кријумчари људима.

Игром судбине, Амина на крају пута породица не одбацује, већ он мора да побегне од ње, пошто је боравишну визу у Данској добио као малолетник без иког живог, те би сазнање да породица постоји могло да доведе до депортације.

Друштвено и политичко окружење Бегунац илуструје архивским снимцима рата у Авганистану, стања у Русији након распада СССР-а, катастрофалних услова у избегличким смештајима у Естонији, па све до САД-а где Амин одлази остављајући свог партнера, увек смештајући конkретне животне циљеве испред људи. И ту је вечити бегунац.

Oви стварни архивски снимци служе као подсећање да Аминова прича није измишљена и подсећање је колико добро познати историјски догађаји заправо у себи носе бројне приче обичних, неименованих људи. С друге стране, анимација помаже у дочаравању духовног стања протагониста, од жаоке коју носи „намигивање“ Жан-Клода Ван Дама у кога је Амин као тинејџер био кришом заљубљен, па до наизглед чудноватог осећаја тескобе коју људи у бекству осећају не само у затвореним просторима попут изнајмљеног стана, потпалубља брода, теретног контејнера или полицијске марице, већ и шуме или града.

Бекство је у овом филму не само начин да се спасе живот, а касније и сачува од истине, већ је и стално кретање у потрази за идентитетом, амбицијом и за неке људе тешко ухватљивим домом који „није привремен“.

Бонг Џун Хо, режисер Паразита, навео је Бегунца као најдирљивији филм који је гледао 2021. године. Нека буде и овенчан најпознатијом филмском наградом, Оскаром.