„Лето када сам научила да летим“ – дечја књига и филм за одрасле

Гостујући у Београдској хроници, књижевница Јасминка Петровић признаје да је највећа награда за писца када се његова књига чита и да када уђе у библиотеку види да је књига искрзана, што значи да је ишла из руке у руку и да се читала.

„Наравно да ми је драго и када ликови оживе на филму и ја сам ових дана баш задовољна и ја летим“, додаје књижевница.

Књига Лето када сам научила да летим је написана 2015. године и некако су је одмах заволели и млађи и старији. Васил Хаџиманов је такође прочитао књигу и наравно да се и он радо сећа детињства и лета које је проводио са мамом и татом на мору.

Филм је режирао Радивоје Андрић, а сниман је на Хвару, у копродукцији Србије, Хрватске, Словачке и Бугарске. Јасминка Петровић је присуствовала снимању и наводи да се још током снимања видело да ће филм бити добар.

„Екипа је била сложна, сви су бринули једни о другима. Додуше, услови су били тешки – корона, високе температуре, а не можеш да уђеш у море јер се ради. Међутим, било је много радости и то се некако све време осећало“, наглашава гошћа Београдске хронике.

Васил Хаџиманов напомиње да је задатак композитора на филму да служи филму, јер филм је пре свега сценарио, у овом случају настао по књизи, затим режија, па глума, монтажа и музика која је део свега тога, али није у првом плану.

„С обзиром на то да већ имам искуства и да имам искуства у радом са Рашом Андрићем. Ми смо некако кликнули још одавно, и добри смо другари. То све с једне стране иде лако, али далеко од тога да је безазлено. Није било једноставно из прве пронаћи тај звук“, напомиње Васил.

Као што није било лако писати музику за млађу публику, исто толико није лако писати ни књиге за децу. Јасминка Петровић наглашава да јој у томе много помажу сусрети са децом, и да дечији писац не може без тог живог сусрета где може да чује шта их занима, шта их тишти, шта им је смешно, а шта досадно.

„Писцу за децу је пре свега тешко што ако пише за децу од пет, 10 или 16 година, разлика између њих се мери светлосним годинама. Најтеже је погодити тему, начин писања и узраст“, наглашава Јасминка Петровић.

Књигу и филм Лето када сам научила да летим прати прича да се деца смеју, а одрасли плачу кад читају или гледају. Као и да је ово дечији филм за одрасле.