Дизнијеве бајковите фантазије и машта од које се гради стварност у њујоршком "Мету"

Ружичасти дворци, софе које причају, предмети који оживљавају - ово што звучи попут фантазија из филмова Волта Дизнија, у ствари су фрагметни живописних салона Париза из времена рококоа.

Прва велика изложба овог типа у њујоршком "Мету" истражује опус Волта Дизнија и руком цртаних анимација из његовог студија кроз Дизнијеву личну фасцинацију европском уметношћу и коришћењем француских мотива у анимираним филмовима и тематским парковима.

Дизнијева путовања у Европу била су извор инсприације, али и извор страсти према сакупљању и стварању минијатнурног намештаја, који је такође део изложбе, као и снимци Дизнија и његове породице у посетама Паризу и Версају.

Шездесет радова европских декоративних уметничких предмета и дизајна - од таписерија и намештаја до сатова и Севр порцелана - изложени су поред 150 радова на папиру и анимација из Волт Дизни истраживачке библиотеке, њихове архиве, колекција и породичног музеја.

Изабрани инсерти из филмова илуструју изузетан технолошки и уметнички развој студија током Дизнијево живота, али и након тога.

На изложби су истакнуте референце на европску визуелну културу - од готске архитектуре у Пепељуги, преко средњевековних утицаја у Успаваној лепотици до предмета инспирисаних рококоом који су оживели у Лепотици и звери. Једна тема се открива као константа кроз читаву ретроспективу - концепт оживљавања неживог.

Језик антиквитета глатко се уклопио у безбрижност Дизнијевих бајковитих фантазија: то су светови у које се бежи, довољни сами себи. Читав тај процес добио је термин - дизнификација, односно претварање уметности француских краљева у естетику која је освојила машту људи широм света. Све је то сажео сам Дизни у реченици - машта је модел од које се гради стварност.