„Било једном у Србији“ – сећање на лесковачке породице од пре једног века стиже у биоскопе

У биоскопима широм земље 10. марта почиње да се приказује филм „Било једном у Србији“. Реч је о мелодрами са елементима комедије редитеља Петра Ристовског и аутора и продуцента Звонимира Шимунеца.

Како је било једном, али заиста, у Лесковцу, на почетку XX века, приповеда филм Било једном у Србији. Глумац Немања Оливерић игра једну од главних улога, а гостујући у Јутарњем програму подсећа да је после Великог рата Манчестер у свету био симбол успеха и буђења индустрије, пре свега текстилне индустрије.

„Неким чудом и ми смо добили један град, једну малу средину, која је успела да се пробуди, да се покретне дух људи из те клонулости коју је донело страдање у рату и успео је да заслужи епитет Мали Манчестер“, наводи Оливерић.

Током и после Првог светског рата два младића из Лесковца: Цоне и Дине (Виктор Савић и Немања Оливерић) имали су различите судбине. Динета су савезници одвели до Париза, Цоне је, после рањавања и амнезије, завршио у Манчестеру, тадашњој престоници индустријског развоја, где је начио како се само кроз црни фабрички дим и тежак рад стиже до успеха. Обојица се враћају у Лесковац.

„Викторов лик доноси текстилну индустрију у Лесковац, а мој лик доноси уметност – доноси биоскоп, доноси камеру. Та два човека раде велике ствари. Пре рата је постојала индустрија у Лесковцу, међутим шетњом Бугара, Немаца, Аустроугарске кроз нашу земљу током рата, све је некако било избрисано, народ није имао воље и чекало се да се нешто деси. Управо та два човека доносе то нешто“, додаје гост Јутарњег програма.

Поред њих, ту су и две жене, Зорка и Ружица, (Теодора Ристовски и Слобода Мићаловић) и две љубавне приче.

Филм је сниман на аутентичним локацијама уз бројну глумачку екипу, међу којом је и Радован Вујовић, Зоран Цвијановић, Предраг Мики Манојловић, Иван Бекјарев коме је то била последња улога.

Наравно, лако је претпоставити да је глумцима требало времена да савладају специфичан дијалекат, који, како наводи Оливерић, има и своје поддијалекте.

„Слобода Мићаловић која је из Лесковца нам је била велика помоћ и моја директна партнерка. Познаје менталитет, одрасла је тамо, зна дијалекат“, каже Немања Оливерић.

Премијера филма Било једном у Србији ће бити 6. марта у Лесковцу, 7. марта у Нишу, 9. марта у Београду, 10. марта у Новом Саду и 11. марта у Бања Луци.