Слика са отварања јубиларног Феста сведочи да је пред њим дуга историја

Још од 1971. године Фест нуди пут око света за десетак дана. Пионири фестивала, Милутин Чолић, Петар Волк, Душан Макавејев, Слободан Новаковић и други, успели су да доведу у Београд награђене и запажене филмове са најпрестижнијих филмских смотри.

Дотадашњу кризу биоскопских репертоара зауставио је нови „Фестивал фестивала“ на чија врата је покуцало више од стотину хиљада посетилаца.

„Ми смо били земља иза гвоздене завесе и, у ствари, ми смо били земља нешто између, и њима је било занимљиво да то виде“, наводи Радослав Зеленовић, некадашњи селектор и члан савета Феста.

Најважнији аутори који су створили историју протеклих педест, од укупно 135 година филма у свету, били су гости Феста.

„У сали седи Ђина Лолобриђида, испред сале се шета Џенифер О'Нил, за шанком пије пиће Мишел Пиколи, са мојим покојним кумом Момом Станишићем, и чекамо да дође Сем Пекинпо. То је било невероватно“, присећа се Зеленовић.

Избледели сјај фестивалу је вратио Небојша Ђукелић, аутор Фестовизије, емисије која је поред Хроника Феста, преносила атмосферу на мале екране.

Да је Фест одраз нашег друштва видело се 1993. и 1994. године када га није било и 1997. када је прекинут због протеста.

„Ако је Фест почео као поглед кроз отворен прозор на 'Храбри нови свет', постао је поглед на екран којим промичу слике новог храброг света који дефинитивно није нов, а само повремено је храбар“, сматра Невена Даковић, редовни професор ФДУ.

На месту где је почео пре пола века, фестивал је отворен и ове године. Од 2015. има и такмичарски карактер, важан за даљи развој фестивала и његов опстанак у ери у којој су бисери светске филмске продукције доступни на клик.

Иако је током пола века дуге историје наш најзначајији међународни филмски фестивал имао успоне и падове, Слика са отварања јубиларног Феста најбоље сведочи о томе да је пред њим тек дуга историја.