Критичар Јутарњег листа одушевљен РТС-овом серијом Нечиста крв

Полимац у свом тексту у Јутарњем листу признаје да је на Сарајево филм фестивалу гледао само једну пројекцију, али да је задовољан својим избором. Наиме, погледао је две епизоде (од укупно десет) нове РТС-ове серије Нечиста крв, која ће бити приказана крајем године, а у међувремену ће у биоскопима бити приказан целовечерњи филм Нечиста крв – грех предака.

„Обје епизоде које сам гледао режирао је Милутин Петровић, он се досад усредоточио углавном на микробуџетне филмове, од којих је најзанимљивији његов првијенац из 2000. Земља истине, љубави и слободе, па ме занимало како се филмаш таквог профила снашао у скупим продукцијама“, наводи критичар Јутарњег листа.

Нечиста крв, подсећа Полимац, је познати роман Борисава Станковића чија се радња одиграва у Врању током 19. века. „Сценограф Миленко Јеремић је направио реплику таквих локација код Рипња подно Авале, а снимало се скоро три мјесеца. Петровић је, дакако, имао суредатеља, Горан Станковић потписао је посљедњих пет епизода серије, међутим, оно што сам гледао био је његов рад, и то прилично импресиван“.

У тексту се наводи и да је Петровићева заслуга и то што је пронашао давно изгубљени сценарио ветерана југословенске кинематографије, Војислава Нановића, и то баш за телевизијску серију која је требало да се снима осамдесетих година, наводно у режији Живојина Павловића.

„Случајно или не, Петровић је у својој Земљи истине, љубави и слободе користио инсерте из великог Нановићева успјеха Чудотворни мач (1950.), тако да се круг на необичан начин затворио“, пише Полимац.

У сценарију су коришћени и мотиви из других Станковићевих приповедака, романа и позоришних комада, објашњава критичар, тако да радња почиње знатно раније него у роману Нечиста крв и има више женских ликова.

„Један од њих тумачи Катарина Радивојевић, јунакиња најгледанијег српског филма, Зоне Замфирове. Она игра Цону, сестру газде хаџи Трифуна (Драган Бјелогрлић), удовица је, али и способна пословна жена, па мијења мушкарце како јој се прохтије. Док сексуално искориштава својег младог љубавника, гледатељу малошто промакне од њезине еротске привлачности, на што досад баш нисмо навикли (осим у руском филму Морфиј Алексеја Балабанова). Удовица је и Ташана (изнимно лијепа Анђела Јовановић), која трпи због наметнуте короте након смрти једног од Трифунових синова, но чим јој се укаже прилика, показује своје чари и пати за својом некадашњом љубави, владиком Мироном (Дејан Бућин). Стојна (Теодора Драгићевић) је слушкиња, она воли Трифунова сина Миту (Марко Грабеж) и предаје му своју невиност у сцени која готово ништа не изоставља“, наводи се у тексту.

Епоха је прецизно евоцирана, а трвење Турака и Срба је сурово и повремено неочекивано. „То смјењивање секса и насиља не дозвољава гледатељу да предахне“, додаје критичар.

„Након гледања првих двију епизода намеће се питање зашто хрватска телевизија не покуша нешто слично... Ако се нешто такво већ не ради, нема друге него причекати редовни почетак емитирања Нечисте крви. Не би шкодило ту серију одмах откупити за редовно емитирање, но ако ХРТ није заинтересиран, можемо се задовољити и кабелском телевизијом, на којој ионако редовно пратимо српске серије. Можда се тада досјетимо концепта који је у нас требао заживјети пуно раније“, закључује Ненад Полимац на крају текста.