Канске награде по шаблону, попут математичке једначине

Канске награде по шаблону, попут математичке једначине. Очито је Златна палма морала да буде уручена редитељки. Јер радикална ауторка победничког крволочног филма Титан, Жулија Дукорно, која припада ешалону ексцентрика, тек је друга редитељка у историји фестивала која је однела победу.

Да је одлука наопака симболично је већ на самом почетку доделе награда наговестио велики гаф председника жирија, Спајка Лија, који је грешком прерано саопштио име добитника Златне палме, након чега је настала општа конфузија.

Заслужено титулу најбољег редитеља понео је, како га зову, „несташни момак француске кинематографије“, Леос Каракс за оригиналну музичку фантазију Анет.

Награда жирија додељена је екс екво (ex aequo) филипинцу Апичатпонгу Верасетакулу и храбром изразелском редитељу Надаву Лапиду за филм Ахедино колено о конфликтима који изазивају нове конфликте.

Врло отворено Ваш филм износи оштре критике. На провокативан начин говорите о израелском друштву данас. Да ли осећате последице?

„Мислим да сам и у том погледу сличан главном јунаку. У суштини сам пристојан човек и није лепо говорити ружно о суседима или о свом окружењу. Мислим да сви инстинктивно желимо, или бар већина нас, да будемо добри и љубазни. Наравно, од почетка сам приметио талас критика у израелским медијима. Мислим да ће се то наставити када филм почне да се приказује“, наводи редитељ Надав Лапид.

Објективно најбоља глумица 74. Канског издања је талентована, харизматична Норвежанка, Ренате Ренисве, звезда филма Најгора особа на свету који је словио за фаворита за Златну палму.

Да ли је Џули, лик кога тумачите заиста најгора особа на свету?

„Није, али мисли да јесте. Ми у Норвешкој имамо обичај да кажемо, 'Ах! Осећам се као најгора особа на свету!‘, ако урадимо нешто глупо или повредимо некога. Џули повређује људе јер покушава да схвати каква је и ко је заправо“, награђена глумица.

Ковид је и даље ту, али је овогодишњи Кански фестивал донео, како је то рекао холивудски глумац Адам Драјвер, осећај олакшања и великог филмског узбуђења.

Звезде су прошетале црвеним тпихом на Кроазети, након једногодишње паузе, давали су се интервјуи уживо, и што је најважније, гледали су се најновији филмови из целог света који су чекали да буду приказани тамо где им је и место – у биоскпоским дворанама. А оне су радиле у пуном капацитету уз сво поштовање епидемиолошких мера.

Можда ће овогодишњи модел Кана бити нешто са чиме ће филмска индустрија морати да живи.