„Зима без брата" - филм од чијег наслова и намере - не треба окретати главу

„Зима без брата" је назив књиге коју је написао када су му брата буквално убили од батина испред једног београдског сплава. Послужила му је као терапија да се суочи са губитком. А онда је Филип Чоловић одлучио да суочи све нас са стварношћу од које најрадије окрећемо главу, и снимио документарни филм „Потреба за мржњом".

Филм Потреба за мржњом, добио је награду на 68. Мартовском фестивалу. Ово остварење није само прича о ономе што се догодило брату редитеља Чоловића - Брис Татон, Алекса Јанковић, глумац Драган Максимовић... Случајеви који су различити, сем нажалост исхода.

„Ја сам у ствари после те књиге Зима без брата, која је била моја лична потреба - да сачувам негде брата, схватио да то није довољно, и онда сам одлучио да направим филм, јер су ми се у међувремену јављали људи који су слично проживели, или доживели", рекао је, гостујући у београдској хроници, редитељ Филип Чоловић.

„Чини ми се да у мом филму има неких одговора, и ја некако највише кривим правосуђе зато што су процеси немају епилог, вуку се предуго по судовима, прво се исцрпљују породице, а то што нема епилога је ужасна слика која се шаље и нема превентивну улогу", додао је редитељ.

Каже и да се бави такође питањем губљења поверења у полицију. „Отварам силне неке ствари, и питам се зашто живот у Србији мало вреди", каже Чоловић.

„Моја жеља је била да се овај филм пушта у школама на неком Грађанском васпитању, јер овај филм буди потребу за дискусијом. Сигуран сам и да те успаване институције желе да се ти проблеми реше, само можда у овом тренутку не знају - како", објаснио је.

Филм ће после представљања у ДКЦ, почети са емитовањем у бисокопима широм Србије.

Чоловић поручује људима да не окрећу главу од овог наслова, и да се нада да ће филм имати резултате.