Почиње Пролећно издање Фестивала ауторског филма

На платформи ondemand.kinomeetingpoint.ba, од 9. до 17. априла, заједно, по избору селектора четири фестивала, публици нуде избор филмова од којих су неки и награђени на последњим издањима филмских фестивала у Кану, Берлину и Венецији, те два рестаурирана југословенска класика.

У програму је девет филмова – пет играних: Крвне везе Јанет Нордал, Млади китоловац Филипа Јуријева, Нови поредак Михела Франца, Слуге режима Ивана Остроховског и Смрт филма, а и мог оца Данија Росенберга; два документарна: Једна од нас Ђуре Гаврана и Мала девојчица Сeбастиjена Лифшиcа и два југословенска класика: Павле Павловић Пурише Ђорђевића из 1975. године и Мирис пољског цвећа Срђана Карановића из 1977. године.

Посебно, ново искуство регионалног филмског фестивала, према речима представника Мреже фестивала Јадранске регије, стиже у време отказивања фестивала и немогућности да до публике дођу остварења приказаних, па и награђених на светским фестивалима.

„Ујединила нас је жеља да публици омогућимо приступ филмовима приказаним на прошлогодишњим издањима Канског и Венецијанског фестивала и овогодишње смотре у Берлину и да донесемо најбоље од европског и свјетског филма. У срцу партнерства наша четири фестивала јесте давање што веће видљивости најквалитетнијим европским и свјетским независним филмовима и њихово приказивање у најквалитетнијим могућим условима, па макар они били дигитални сада“, рекао је Јован Марјановић испред филмског фестивала у Сарајеву.

„Мрежа фестивала око које су се окупили, поред Београда и 'Фестивала ауторског филма', 'Сарајево филм фестивал', 'Загреб филм фестивал' и 'Филмски фестивал Херцег Нови', доказ је да и у ова тешка времена филмска индустрија проналази начин да се прилагоди и напредује, поготово када је угрожена егзистенција филмских фестивала који се ослањају на физичка издања и публику која је навикла да посећује биоскопе“, објашњава Милена Дебељковић из ФАФ-а.

Према њеним речима, догађај је организован заједничким снагама треба да повеже не само фестивале, него и публику.

Борис Т. Матић, испред „Загреб филм фестивала“ истакао је да је у време када су сусрети публике и аутора ограничени, срећа када успете да их спојите.

„Спајањем с фестивалима из Мреже Јадранске регије доносимо публици неке од најзанимљивијих рецентних филмских наслова из цијелога свијета, два класика којима подсјећамо на филмско благо регије, као и разговоре с ауторима. Осим што је прва сарадња те врсте у регији, 'Прољетно издање' је увод у наше целогодишње активности“, навео је Матић. 

Према речима Марија Перовић из организације „Филмског фестивала Херцег Нови“, први заједнички регионални филмски фестивал је прилика да се виде добри и актуелни филмови, које је одабрало више селектора:

„Посебно ме радује прилика да се у новонасталом онлајн фестивалском духу погледају и истински класици ауторског филма југословенске кинематографије.“

Април ће обележити, како каже, виртуелна посета филмским фестивалима у региону који негују филм као уметност, формирају и одржавају публику и филмску културу, и покрећу питања и сумње које су нам неопходне.

„Прољећно филмско издање прави је начин да не будете усамљени и потражите себи
сличне широм фестивалске мапе који је у име 'Филмског фестивала Херцег Нови' као неке од одабраних филмова издвојио и наш селектор и редитељ Иван Бакрач“, истакла је Перовићева.