Ко је „Човек који је Хитлеру рекао Не“ сазнајте у четвртак на РТС-у

Радио-телевизија Србије, поводом 80 година од протеста 27. марта 1941. године, емитује документарни филм Човек који је Хитлеру рекао Не – прича о Светолику Драгачевцу и 27. марту.

„Светолик Драгачевац био је срески начелник у Параћину и који је, 25. марта, ослушкујући опште расположење које је тада било у Србији, а које је на неки начин било противљење потписивању Тројног пакта написао писмо Хитлеру“, каже ауторка филма Слађана Зарић.

Према њеним речима, тај поступак није чудан, али оно што јесте је то што је писмо било врло увредљиве садржине и да се Светолик потписао пуним именом и презименом и навео и своје место становања – срески начелник у пензији из Параћина.

„Постоје писма која су писана Хитлеру увредљиве садржине и у Архиву Београда, а постоје и публикована па могу да се пронађу у неким књигама. Али никада нисам видела и у разговору са историчарима нисам пронашла да постоји да је неко написао писмо које је увредљиве садржине и да је он стао иза тог писма“, објашњава Зарићева. 

Писмо је послато 25. марта, а документа наводе да је већ 1. априла стигло у Берлин. Дошло је до уреда Фирера, у главну управу за безбедност Трећег рајха.

„Претпостављам да су Немци били врло збуњени како се неко обраћа Фиреру и како неко има смелости иза таквог писма још и да стане именом и презименом. Драгачевац је, нажалост, врло брзо када је окупирана Југославија, односно Србија, ухапшен и један од првих који је одведен у Маутхаузен где је и убијен“, навела је гошћа Јутарњег програма.

Народ који је Хитлеру рекао Не 

Филм Човек који је Хитлеру рекао Не – прича о Светолику Драгачевцу и 27. марту је прича о Светолику, једном гесту који је можда нелогичан, ирационалан, али, како Зарићева истиче, и те како показује менталитет овог народа.

С друге стране, филм је и прича о српском народу, једином народу који је 1941. године исто Хитлеру рекао Не.

„Учили смо један део историје у школи. У периоду кад сам одрастала за то су били заслужни само комунисти, говорило се да је 27. март протест који су организовали комунисти. Деведесетих година, био је присутан други стереотип да су протест платили Енглези. После 80 година покушавамо да сагледамо шта се то дешавало на улицама Београда“, открива ауторка.

Зашто је на улицама Београда 27. марта било толико људи 

Српска престоница тада је имала око 350.000 становника. Процењује се да је на улицама 27. марта било између 60.000 и 100.000 људи.

„Трећина становништва је изашла и рекла Хитлеру Не. У Београду је било најмасовније, али било је и у Нишу, Параћину, Панчеву, Котору, на Цетињу, у Сарајеву, Љубљани, Сплиту“, наводи Зарићева.

„Могу да кажем да сам поносна што припадам народу који се побунио и бранио своју слободу. С друге стране, човек мора да размишља рационално – тај 27. март довео је до милион жртава са колико су Срби изашли из Другог светског рата“, нагласила је Слађана Зарић додајући да њен филм одговара управо на та питања – да ли је било рационално, зашто је толико људи изашло, шта је било доминантно.

Филм Човек који је Хитлеру рекао Не – прича о Светолику Драгачевцу и 27. марту биће приказан у четвртак на Првом програму РТС-а у 20.50. Презентер је глумац Ненад Јездић.