Филм „Страхиња Бановић“, савремено виђење љубавног епа Стефана Арсенијевића

Тачно четири деценије након што је Ватрослав Мимица снимио Бановић Страхињу у југословенско-западнонемачкој копродукцији, београдски редитељ проналази инспирацију у јунаку који је уместо разуму предност давао емоцијама. Арсенијевић доноси савремено виђење љубавног епа, и смешта га у контекст мигрантске кризе у Европи.

„Било ми је занимљиво како би било да ти неки наши нови суграђани, нови Европљани, нови грађани Србије, проживе нешто што је суштински наше и архетипско. И тако је дошло до те неке идеје, шта ако би сад ти мигранти који желе овде да остваре нови живот, несвесно пролазили кроз једну љубавну причу која је заправо љубавна прича Бановић Страхиње“, објашњава редитељ.

Арсенијевићев Страхиња Бановић је марљив, енергичан, спорту предан млади човек из Малија, који не бежи – већ се бори да дође до циља. Главну улогу тумачи Ибрахим Кома, а ангажовани су глумци из различитих крајева света.  

„Како бисмо добили ту аутентичност, користили смо велики број натуршчика из наших избегличких кампова који су се овде нашли. Наишли смо на заиста велику помоћ Комесаријата за избеглице. Трудили смо се онда да их прилагодимо ситуацији да буду што аутентичнији и што ближи истини“, додаје саговорник Сандре Перовић.

Стефан Арсенијевић је пронашао везу између народне поезије и садашњег тренутка. С обзиром на богату традицију нашег епског стваралаштва, још је много тема које би могле да се нађу у савременом филмском руху.