Дански филм „Још једна тура“ проглашен за Најбољи европски филм у 2020. години

Награде Европске филмске академије (ЕФА) додељене су у категоријама: Иновативно приповедање, Најбољи европски документарни филм, Откриће године, Најбоља европска глумица, глумац, сценариста, редитељ и Најбољи европски филм, а виртуелна церемонија од два и по сата могла је да се прати директно и са сајта домаћег филмског фестивала „Слободна зона“.

Домаћини вечери били су Вим Вендерс, Агњешка Холанд, Мајк Дауни и Марион Доринг, док је свечану церемоњиу из музеја „Футуриум“ у Берлину водио глумац и водитељ Стивен Гатјен.

Вишеструки лауреат овогодишње доделе Европских филмских награда редитељ Томас Винтерберг, познат је по својим освешћеним и комплексним фимовима као што су Лов (у коме такође глуми Микелсен), Трећа лаж по роману Аготе Kриштоф, контраверзна драма Прослава (Фестен), чија се позоришна верзија према његовом комаду дуго играла у Атељеу 212.

Снимао је и остварења британске и америчке продукције – Далеко од разуздане гомиле према истоименом роману, The Command, Драга Венди, It's All About Love.

Винтерберг се три пута захваљивао ове вечери Европској филмској академији (ЕФА) као најбољи редитељ, сценариста и за најбољи филм у целини.

„Веома сам дирнут овом наградом за најбољи филм, хвала пуно ЕФ Академији, изузетно сам поносан, јер ово је заиста јака конкуренција мојих колега, пре свега да се захвалим целој мојој екипи, највише мом глумцу Мадсу Микелсену“, надахнут је био редитељ, а онда је све одједном растужио, када је прича добила сасвим други ток.

„Моја ћерка је преминула док смо снимали овај филм“, рекао је и настао је тајац у студију, као и међу свим кандидатима који су пратили церемонију преко својих компјутера.

„Филм смо реализовали у њеној школи, била је део овог пројекта, посебно ју је заволео главни глумац Микелсен, али судбина је тако хтела да она више није са нама“, наставио је редитељ, док се Микелсен искрено расплакао због ове трагедије.

„Једино што на крају вреди је да овај филм у потпуности посвећујем својој ћерки“, потресно је завршио излагање редитељ и многе оставио без речи.

„Изузетан филм о радости, патњи, слави, о животу и пуно алкохола“, кратко је описао Још једну туру велики редитељ Вим Вендерс, аутор многих ремек дела попут Небо над Берлином или Париз – Тексас.

Винтерберг је сценарио писао са својим редовним сарадником – редитељем и писцем Тобијасом Линдхолмом, са којим је радио на пројектима Лов и The Commune, такође присутним из свог дома на овој онлајн додели награда, а захвалио се искрено на оваквој части и продуцент остварења Kаспер Дисинг.

Победнички филм је рађен у копродукцији Данске, Холандије и Шведске, а ко-сценариста Линдхолм захвалио се монтажерима који су „овај филм о пијанству учинили веома трезвеним“.

Микелсен је истакао изузетну конкуренцију у глумачкој постави, коју је чинио и хрватски глумац Горан Богдан за главну ролу у српском филму Отац Срдана Голубовића.

У конкуренцији за најбољи европски филм били су и цењени наслови – увелико успешан Берлин Александерплац Бурхана Kурбанија (Немачка, Холандија), Тело Христово Јана Kомаса (Пољска, Француска) - актуелан у домаћим биоскопима, Martin Eden Пјетра Марчела (Италија, Француска), шокантан, мучан и контраверзан Обојена птица Вацлава Мархула (Чешка република, Украјина, Словачка) и Undine Kристијана Пецолда (Француска, Немачка).

Углавном сви редитељи потписују истовремено и сценарио својих дела као комплетни аутори, или су ко-сценаристи са колегама драматурзима.

На листи номинованих су били – Kоста Гаврас (Adults in the Room), Мартин Бехке и Буран Kурбани (Берлин Александерплац), Дамијано и Фабио Д'Иноћенцо (Bad Tales) и Пјетро Марчело и Маурицио Браучи (Martin Eden).

Од редитеља у конкуренцији су била јака имена европске кинематографије – Агњешка Холанд за остварење Шарлатан (одушевило публику и жири на Фестивалу европског филма Палић 2020), славни француски аутор Франсоа Озон (Лето '85), Мариа Содал (Нада – проглашен за најбољи филм на Палићу 2020), Јан Kомас за контроверзно Тело Христово, Пјетро Марчело за Мартина Едена.

Осим Богдана, победнику Микелсену за најбољег глумца конкуренцију су чинили и Елио Германо (Hidden Away), Бартош Биелења (Тело Христово), Лука Маринели (Мартин Еден) и чувени холивудски глумац Виго Мортенсен за европски пројекат Falling.

Лауреат, Мадс Микелсен, иако дански драмски уметник, присутан је у многим европским продукцијама, а увелико је изградио каријеру и у Холивуду.

Најбоља европска глумица је Паула Бир за комплексну улогу у психолошкој драми Undine, која је вест примила крајње неочекивано, из свог дома прво није одмах чула да је она победник, а кад се то десило, није долазила до речи, једва се освестила да је победница.

„Извините што сам оволико узбуђена, али знате, управо сам сазнала од вас да сам награђена за најбољу глумицу“, шармантно је изјавила Бир, седећи испред огромног плаката за свој победнички филм.

Она је за собом оставила нимало наивну конкуренцију коју су чиниле: Наташа Бережнаја (шокантно дело Дау.Наташа), Андреа Брен Ховиг (Нада), Ен Дал Торп (Charter), Нина Хос (Моја мала сестра) и Марта Нието (Мати).

За најбољи европски дугометражни документарни филм је проглашен Kолектив Александра Нанауа (Румунија, Луксембург), који је остао затечен, без речи, одушевљен наградом и само је истакао колика је моћ истраживачког новинарства као главна тема његовог победничког дела.

Он је победио остале јаке кандидате: Акаса, мој дом Радуа Kијорнусиуса (Румунија, Финска, Немачка), Гунда Виктора Kосаковског (Норвешка, САД), Мала девојка Себастијана Лифшица (Француска), Saudi Runawey Сузане Регине Меурс (Швајцарска) и Пећина Фераса Фаједа (Данска, Арапска република Сирија).

Награду „Европско откриће“ коју је доделио жири страних новинара и филмских критичара ФИПРЕСЦИ освојио је филм Соле италијанског редитеља Kарла Сиронија, док је нову установљену награду за „Иновативно приповедање на филму“ добио аутор Марк Kусинс за документарац Women Make Film: A New Road Movie Through Cinema (2018).

За ту награду није било номинација, већ је проглашен директан победник, који је редитељка Агњешка Холанд похвалила речима: „Осећајан, узбудљив филм о женама редитељима да се истакну на прави начин у кинематографији и култури“.

Европска филмска академија и EFA Productions из Берлина удружени са Европским филмским фестивалом из Севиље организовали су 33. доделу Европских филмских награда, која се одржава сваке друге године, а сада је први пут у својој историји била виртуелно због пандемије.

Велики број номинованих остварења био је у селекцији овогодишње „Слободне зоне“, као што су Undine, Акаса мој дом, Мала девојчица, Мартин Еден, Гагарин, и други.

Европска филмска академија основана је 1988. године и данас је чини више од 3.800 европских филмских професионалаца са заједничким циљем промовисања европске филмске културе.

Следећа додела награда Европске филмске акадмије биће одржана у Рејкјавику, на Исланду, 2022. године, који је заправо био планиран као домаћин ове године уживо, али је све морало бити одложено због пандемије ковида-19.