Живот огољен до костију

Серија Кости нуди дубок увид у трагичне судбине обичних људи који ношени животном стихијом покушавају да нађу своје место под сунцем.

Без увијања, без шминке, без много фиозофирања и стилизације она нас одводи у мемљиве собичке у којима људи са маргине живе од данас до сутра, у вечитој борби да се преживи.

Над свим јунацима надвија се иста неизвесност, иста мучна борба за голи живот баш као и сенка ратних траума, деценијама након што су се ратови завршили.

Дилеме главних јунака, њихова разапетост између снова, жеља и стварних могућности, њихова борба у којој покушавају да задрже макар мрвицу достојанства снажан је замајац радње која је на моменте непредвидљива а на моменте одлази у опору неминовност говорећи у прилог томе да бољи живот није увек за сваког нити да свака прича увек има срећан крај.

Нарочито на Балкану, где су срећни крајеви реткост и где потрага за срећом никад не престаје, ма колико мучна и тешка понекад била.

С друге стране, ту је и свет скоројевићке „елите“ који постоји као нека врста паралелне стварности. Као ретко кад, прецизно и веома убедљиво, описане су странпутице наше балканске „транзиције“.

Лажни свет гламура, лицемерни политичари који гледају само сопствени интерес, новоталасни бизнисмени и „експерти“, они на врху ланца исхране и они на самом дну, измешани попут костију.

Уз вешто написан сценарио, сигурну режију и мноштво заиста упечатљивих глумачких остварења Кости представљају управо оно најбоље што серијски програм може да понуди.

Опет, аутори нису запали у замку преамбициозности и ни у једном тренутку не мисле да су паметнији од својих гледалаца.

Просто, оно што ће гледаоци видети у Костима многи су и сами преживели. Ова серија јесте болно, али неопходно подсећање колико је тешко бити човек, а колико је лако постати нечовек и како нас искушења и муке на које нас ставља живот обликују и као појединце и као народ.

Све те силне незалечене ране које носе јунаци серије још су свеже и понекад још крваре, али, док гледате серију, схватате да су то ране свих нас. И то је можда њена највећа вредност.

Да се живот сам оголи до костију, кроз причу која ће вам дуго након гледања остати у памћењу и свакако вас натерати да се замислите у вези са многим стварима.

Кости нису тек пучка забава и нешто чиме ћете прекратити суботње вече, већ озбиљно промишљање о свету у коме живимо и о последицама свега онога што нам се догађа и што нам се догађало последњих деценија.