Олег Новковић: Инспектор из „Мочваре“ је ловац на ивици амбиса

Познат си по артхаус филмовима и по свом ауторском изразу, али чини се да је и у њима провејавала нека скривена трилерска структура која се није препознавала на први поглед, али је пригушено постојала или се барем осећала у атмосфери коју сте градили. 

– За мене је највећи изазов био да пређем из једне форме у другу форму, односно да одједном уместо филма који траје сат и по или два, правим мамутски филм који траје у десет делова по педесетак минута.

Тако да је у самој форми и самом габариту било нешто сасвим другачије, али је исто тако један тренд који постоји већ скоро 20 година, да неки најчувенији филмски редитељи су прешли и окушали се у тој форми серије.

И очигледно да је на неки начин то једна од будућности филмског изражавања.

То да сам ја артхаус редитељ, да јесам, артхаус редитељ када су у питању филмови које сам снимао, али с друге стране и жанр и детективска ноар серија као што је ова пружа велике могућности редитељу да на неки начин да поглед на свет, да на неки начин да свој лични печат у форми, у начину на који ће да се изражава, у начину на који ће да интерпретира карактере који су написани, на који начин ће да их прикаже, на који начин ће да се поиграва са ритмом, на који начин ће да монтира, на који начин ће да приступи фотографији, начин на који ће та камера да се креће и тако даље, све су то изазови код којих сваки редитељ може да да свој лични печат и да на неки начин обележи и да специфичност тој форми, у овом случају, тој серији. 

Криминалистичке серије су нешто што је већ годинама актуелно и популарно у свету, од Сједињених Држава, преко Аустралије и Скандинавије, па, ето и до Србије. Шта је то што ће Мочвара другачије понудити у односу на серије.

– Мислим да је оно што је пре свега везано за Мочвару је заплет, ноаровски, мрачни заплет о неком чудовишту које је изашло из мочваре и почело да убија, а са друге стране су наши ликови, наши карактери за које се јако везујемо због тога што је наш главни јунак неко ко трага за сопственом правдом.

Он је ловац и има мисију да пронађе тог човека, а опет, он сам је на ивици амбиса. Значи, као сваки тај архетипски антихерој који још од Хемета, Чендлера, Мајкла Конлија, Џејмса Елроја постоји у тој детективској литератури и детективским филмовима.

Ми смо то много пута видели и установили као један препознатљив архетип, а са друге стране, овде је за нас занимљиво зато што је смештено сада и овде, у Београд и наше окружење, у наше односе, у нашу прошлост и нашу садашњост.

У том смислу је врло локално, врло специфично, а с друге стране, универзално и занимљиво за било кога који то гледа невезано за то одакле је. 

У маниру хладних скандинавских ноар серија, настала је српска Мочвара, специфичне туробне атмосфере у којој промичу јунаци у улози жртава и џелата.