Тамара и њен тим настављају да "поправљају куће и животе" у Војводини

– Хвала на питању, сви смо здрави, нико ни у ближој околини није имао зараженог коронавирусом. То је био основни услов за окупљање екипе у овом саставу.

До почетка ванредног стања у Србији, ауторка Тамара Грујић је снимила шест акција/ епизода девете сезоне серијала.

– Снимили смо шест од дванаест епизода, тачније помогли смо да шест породица живи у бољим животним условима. Били смо у Сомбору, на Палићу, у Засавици, Перлезу, Бачком Петровцу и Новом Бечеју. Почели смо да радимо кућу у Опову и, нажалост, морали смо да прекинемо радове. Не могу да вам опишем какав стрес сам доживела када смо били принуђени да прекинемо грађевинске радове. Бринула сам за породицу којој смо те седмице помагали око реновирања куће, јер радови нису били завршени. На сву срећу, породица Сужњев-Дробњак, дивна самохрана мајка са троје деце, боравила је у хотелу где су имали одличне услове па им је ово време брзо прошло. Уз помоћ локалне самоуправе, породица је била у хотелу "Стари Банат" све време ванредног стања, чекајући нашу екипу да наставимо снимање и започете грађевинске радове. Чека нас још шест породица да бисмо завршили девету, пролећну сезону.

Имајући у виду нова правила здравствене безбедности и прописане мере заштите, како ћете све то спроводити на терену са тимовима мајстора и продукције, као и онима који додатно буду помагали?

– Сви мајстори на градилишту иначе носе маске и рукавице, због грађевинских радова. Међутим, имамо и маске које носе после радова, као и рукавице, а сви у џеповима носимо и по бочицу средства за дезинфекцију руку. У хотелу где смо смештени, седимо по двоје за столом. Моја сниматељска екипа такође носи маске, саговорницима не качимо "бубице" већ тон снимамо микрофоном на штапу, такозваном "пецаљком". Ја се не грлим и не љубим са људима, не сликам се с децом... А морамо се од контакта и присности уздржавати и приликом усељавања у домове, не знам како ће то изгледати... Ипак, најважније је да сви будемо одговорни и да се придржавамо савета струке, држимо физичку дистанцу и водимо рачуна о хигијени.

Где ћете све снимати до краја девете сезоне (шта ће гледаоци пратити) и да ли ће и наредна, 10. сезона бити спроведена у Војводини?

– Тренутно смо у Опову. Затим следи село Свилош на општини Беочин, па Александрови салаши код Суботице, затим Хетин, Ердевик и као специјална епизода ове сезоне – реновирамо кућу на Фрушкој гори, коју је организација "Нурдор" добила за опоравак деце која су добила битку са малигним болестима.

Ћерка Ленка је сада већ редован члан вашег тима, гледаоци су се на њу навикли, допада им се што је са вама на снимањима, расте и напредује пред нашим очима. Хоће ли бити изазован наредни период, у ком ће сигурно покушавати и да се више креће.

– Како да не. Не само што се више креће, већ расту и зуби! Само да нема температуру и велике болове, све остало успешно прилагођавамо стању на терен.

Како је ваша мала породица проводила време током пандемије у изолацији?

– С једне стране тешко, јер ми је било жао што смо морали да прекинемо снимање, с друге стране, мени се практично наставило породиљско одсуство. Ја сам била у некој врсти изолације још од прошлог септембра. Шалу на страну, дан веома брзо прође за бебом, а истини за вољу, као и већина грађана – и ми смо мало више него иначе средили кућу а и завршила сам неке приватне обавезе, за које раније нисам имала времена.

Твоја порука за наше сународнике: шта сматраш најважнијим за наше понашање у наредном периоду, када је највећи талас пандемије превазиђен?

– Познајем неколико људи који због своје болести, која нема везе са коронавирусом, чекају операцију. Нажалост, знам и за чак и два смртна случаја, где породица није могла да организује сахрану због свих околности. Дакле, треба сви да се потрудимо да се понашамо дисциплиновано, колико год је могуће више, како бисмо допринели да дејство овог вируса на нас ослаби и да се стање у здравственим институцијама врати у нормалне токове.

Замолила бих људе да буду солидарни, да избегавају гужве, да држе физичку дистанцу, да обавезно носе маске и рукавице. То је заиста минимум који можемо да учинимо а да помогнемо да се наше друштво опорави. Мени и неколицини мајстора је слава Ђурђевдан, коју ове године нећемо обележавати управо зато што желимо да поштујемо препоруке у вези са великим окупљањима људи. Чувајте своје здравље, оно је највредније што имамо.