„Линија живота“ – како је снага људског духа и уметности превладала страхоте логора

Како је студент сликарства постао редни број 106.621, у документацији на којој је писало „овратак непожељан“ и како је снага људског духа и уметности превладала монструзне призоре нацистичког логора, сведочи филм Дарка Бајића Линија живота.

„Ово је прича о томе како је та линија смрти, јер је мој мој отац цртао цртеже, под претњом смрћу и закопавао их и скривао од есесоваца и нациста, и на тај начин је та линија смрти претварана у вечиту линију живота. Када су из тог логора изашли, мој отац и његови пријатељи, никад се код њих више није осетила мржња“, напомиње редитељ Дарко Бајић.  

У мају 1945. када су савезници ослободили логор, Милош Бајић се са око 150 цртежа вратио у Београд и наставио студије. Серија цртежа Маутхаузен остала је не само као сведочанство о мукама затвореника и злочинима, већ и као доказ који је коришћен на суђењу одбеглим нацистима. Затим је постао први апстракни сликар код нас и професор Академије ликовних уметности. Осим цртежа и слика у филму су коришћени инсерти настали на супер осам филмској траци које је снимао са сином.

„Уметност не сме да има прекиде, не сме да има црне рупе. То у ствари говори колико нас је ова пандемија вратила у породицу, а с друге стране вратила култури“, додаје редитељ.

Филм Линија живота је проглашен за најбољи документарац у Србији прошле године, а пре неколико дана из Хјустона је стигла вест да је упркос пандемији заседао жири Међународног филмског фестивала  „Ворлдфест“ и да је екипи филма Линија живота доделио златну „Реми“ награду у конкуренцији документарног филма.