Страх се страхом избија – како нам филмови помажу да савладамо страх

Историја страха показује да су људи с времена на време успевали да га се ослободе углавном помоћу два метода. Први подразумева да се од једног стаха бежи у други, који даје више наде. Други – да се јави радозналост за нешто сасвим друкчије, што привремено заклања свест о опасности. Како je узнемиреност и страхви због пандемије коронавируса расла, све више гледалаца је нашло утеху у филмовима и серијама који се баве управо темом вируса, зараза, болести и разних врста пандемија.

Свако од нас се на различите начине суочава са изолацом и забраном кретања током пандемије коронавируса. Неки играју видео игре док им палчеви не утрну, други су се окренули свим тим непрочитаним књигама које им стоје на гомили поред кревета, а трећи, пак, покушавају да утекну сивилу свакодневице гледањем невероватних, често и веома драстичних и узнемирујућих филмова о разноразним пандемијама од вируса до зомбија.

Како је прича о ковиду 19 напредовала најпре од нејасно злослутних наговештаја са друге стране света, до веома јасне претње нашем начину живота, догодило се нешто необично – популарност играних и документарних филмова о смртоносним епидемијама доживела је експоненцијалан раст.

У тренуцима највећег страха, за утеху смо се окренули филмовима који говоре о пошастима које уништавају познати нам свет.

У Сједињеним Државама, где пандемија поприма готово библијске размере, филм Зараза, хорор-трилер из 2011, режисера Стивена Содерберга, који прати покушај међународног тима научника да сузбије епидемију смртоносног вируса, нашао се на листи „Ајтјунса“ као највише пута изнајмљен филм у последњих месец дана. Примера ради, у децембру прошле године, пре појаве коронавируса, био на 270. месту по популарности. „Нетфликсова“ серија Пандемија: Како спречити епидемију задржала се у првих 10 најпопуларнијих емисија у Великој Британији и Ирској.

Људи су такође открили филм Бреда Пита из 2013. године Светски рат З, апокалиптични акциони хорор режисера Марка Форстера. Овај филм је адаптација истоименог романа Макса Брукса из 2006. године. Радња прати Герија Лејна, бившег истражитеља Уједињених нација, који путује светом како би зауставио ширење пандемије зомбија. Светски рат З је успео да са трона обори и култни филм Терија Гилијама 12 мајмуна из 1995. године, у коме, такође, игра Бред Пит.

Има и оних који су заронили још дубље. Да ли сте знали да су годину дана пре Игре престола Шон Бин и Карис ван Хаутен (позната и као Мелисандра) глумили у филму под називом Црна смрт? Тако су неки пожелели да виде како би се Нед Старк борио против ковида 19.

Поново је веома популаран и серијал филмова Притајено зло, научнофантастични хорор заснован на видео играма Resident Evil који заправо говори о смртоносном вирусу који уништава нашу цивилизацију, као и друга сезона прве „Нетфликсове“ корејске продукције, серије Kingdom. Разлог је очигледан – у серији се говори о мистериозној болести која избија на Далеком Истоку и има потенцијал да уништи цело човечанство. Савршено за гледање током пандемије.

Неки су отишли толико далеко да су пронашли филм Касандрин пролаз из 1976, са Софијом Лорен и Ричардом Харисом у главним улогама. Харис глуми медицинског стручњака заробљеног у брзом возу у коме букти зараза новог соја грипа.

Чак и пре појаве ковида 19, многи од ових филмова имали су своје поклонике. На пример филм Зараза је био полу-хит, пре свега захваљујући томе што у њему Гвинет Палтроу и Мет Дејмон воде битку против опасног вируса.

Без обзира на чињеницу да се у поменутим филмовима могу пронаћи детаљи који се потпуно поклапају са тренутном ситуацијом у којој се налази готово трећина света, поставља се питање зашто нам овакви филмови пријају баш у овим околностима. Ипак, ма колико звучало контрадикторно – ови мрачни и узнемирујући филмови доносе и зрнце утехе.

„Нико не жели да буде сам“, напомиње др Памела Б. Ратлеџ у часопису Psychology Today.

„У филму Зараза Мет Дејмон дели своју муку. Фикција која се бави нашим реалним проблемима може дубоко да утиче и промени наше ставове и разумевање туђих невоља. Тренутно се сви боримо са анксиозношћу која је настала због неизвесности и питања на која немамо одговор, као што су – колико ће ово још да траје? Хоће ли бити још горе? Можемо ли се изборити са овом заразом? Чињеница да је то што гледамо фикција, није битна. Опасности које вребају са екрана помажу нам да управљамо нашим егзистенцијалним страхом од угрожености и недостатка контроле“, додаје др Ратлеџ.

„Мозак је орган задужен за решавање проблема, па када се суочимо са неком непознаницом, наш мозак аутоматски покушава да истражи, анализира и реши проблем“, слаже се психотерапеуткиња Стела О'Мали. „Међутим, ова пандемија је проблем о коме многи од нас нису никада раније размишљали, па наш мозак једноставно не може да прикупи довољно података. Зато настојимо да питање истражимо са свих страна и из свих углова, као и да увежбамо начине како да се носимо с њим“.

„Ово може бити веома користан психолошки механизам за превазилажење проблема. С друге стране, може код неких људи проузроковати још веће проблеме, јер наш мозак такође тражи и најдраматичније аспекте проблема. Људи опхрвани анксиозношћу имају потребу да гледају драматичне серије, попут Пандемије, али ово за њих може бити и прилично штетно јер ће само појачати негативне емоције које су их обузеле“, упозорава психотерапеуткиња.

„То значи да је гледање оваквих програма прилично субјективно, али лако ћете увидети да ли вам то помаже да се адаптирате на проблем или се после осећате још горе. Филмови као што је Зараза, на пример, помажу нам да доживимо и управљамо емоцијама јер нам показује да опасности могу бити савладане. Када гледамо застрашујући филм, посебно ако се поистоветимо са главним јунаком, добијамо 'доказ' да можемо да преживимо и да ће ствари доћи на своје место, или ћемо бар увидети да је то нешто што није задесило само нас и да нисмо сами“, наглашава др Ратлеџ.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 04. јул 2024.
23° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару