Циклус филмова Акире Куросаве од 6. априла на РТС 2

Рођен је у добростојећој породици Исамуа и Кире Куросаве, као најмлађи од осморо деце. Потицао је из лозе бивших самураја. Одрастао је и школовао се под снажним утицајем брата Хеига и оца, развијајући бројне таленте који ће га временом учинити веома креативном и моћном ауторском личношћу.

Куросава је 1936. сазнао за шегртски програм за редитеље који је организовао велики филмски студио ПЦЛ и ту почео да ради као помоћник редитеља Јамамоте.

Његова богата и узбудљива стваралачка каријера условно се може поделити у три фазе: рану фазу, од 1943. до Рашомона 1950; средњу фазу, од Рашомона до Риђобрадог 1965. године и позну фазу, од Риђобрадог до Мададајо, 1993. године.

Циклус филмова Акире Куросаве почињемо његовим првим филмом Џудо сага из 1943. године, који је на програму 6. априла на РТС 2 у 22 часа. У филму пратимо авантуре својеглавог младића по имену Санширо који путује у велики град како би научио џијуџицу, али уместо тога открива нову технику - џудо.

Затим, 13. априла следи филм Најлепше из 1944. године. У понедељак, 20. априла на програму ће бити други део Џудо саге (1945), па 27. априла Људи који су ишли по тигровом репу (1945).

У тој раној фази развоја, Куросава снима неколико филмова пропагандног садржаја под будним оком јапанске ратне владе. Његов први поратни филм Не жалим своју младост (1946), био је критика старог јапанског режима, о жени левичарског дисидента која бива ухапшена због својих политичких ставова.

Гледаоци РТС-а имаће прилику да га погледају 4. маја. Следи Дивна недеља (11. мај) у ком је Куросава, на реалистичан начин приказао тешке економске прилике у Јапану, у првим годинама савезничке окупације. Филм има необичну наративну технику којом се један од ликова обраћа публици.

Већ у овој фази до изражаја долази Акирина креативна енергија и један сасвим другачији уметнички стил. Након рата Куросава је проговорио отворено критички и ангажовано, досежући врхунац те фазе филмом Пијани анђео (1948).

Филм сугестивно осликава дух послератног Јапана у психози неизвесности, страха и наде. Супротстављајући два снажна лика, доктора и гангстера, Акира Куросава мајсторски развија тему пријатељства које настаје из крхотина окрутне стварности. На Други програм РТС-а овај феноменални филм стиже 18. маја.

Следе, Тихи двобој (1949), Пас луталица (1949) и Скандал (1950) – 25. маја, 1. и 8. јуна.

Пробој на међународну сцену донеће му успех култног филма Рашомон (1950), с којим осваја првог Златног лава на фестивалу филма у Венецији. Осим што је кључни Куросавин филм, Рашомон је широм отворио врата интересовања запада за јапански филм. Две приповетке јапанског писца Риносуке Акутагаве послужиле су за испредање магичне саге о пет различитих виђења једног догађаја: суровог убиства смештеног у дубину далеке прошлости, са директним алузијама на савремени Јапан. Гледаоци РТС-а имаће прилику да погледају ово ремек-дело, 15. јуна.

Следи, Идиот (1951), који смешта јунаке истоименог класика Достојевског у снежни пејзаж Хокаида, најсевернијег јапанског острва, да би их приближо руском амбијенту.

Филм Живети (1952), рађен према оригиналном сценарију, снажно одражава осећај људске трагике. Судбина на смрт оболелог чиновника, који скори крај живота оплемењује хуманом акцијом, разматра морал читаве цивилизације и позицију појединца у корумпираном друштву.

Затим, у првој недељи јула, очекује нас Крвави престо (1957) који преноси саму суштину Шекспировог Магбета у средњовековни Јапан. Протагониста, чији лик тумачи Тоширо Мифуне, је самурај који ће, настојећи да оствари пророчанство, убити свог господара. Куросава је касније изјавио да је Крвави престо, чији су сетови грађени на неприступачним деловима планине Фуџи био један од најтежих у његовој каријери.

Након филма На дну, циклус завршавамо филмом Телесна стража (1961) који је један од најпознатијих Куросавиних филмова. Године 1962. је снимљен наставак под називом Санђуро, а 1964. је као римејк снимљен чувени шпагети вестерн филм Серђа Леонеа За шаку долара.

Куросава је имао јединствену сниматељску технику, коју је развио до 50-их година, а која је његовим филмовима давала јединствен изглед. Волео је да користи даљинска сочива, јер су издуживала кадар и веровао је да ће постављана камера даље од глумаца од њих добити боље извођење. Осим тога, користио је и неколико камера што му је омогућавало да сними акцијску сцену из разних углова. Још један Куросавин заштитни знак био је коришћење временских елемената за дочаравање атмосфере: на пример јака киша у уводној сцени Рашомона, и последњој бици у Седам самураја, страшна врућина у Псу луталици, ледени ветар у Телесној стражи, снег у Живети и магла у Крвавом престолу.

Такође, често је глумцима давао костиме које ће носити у филму, недељама пре снимања и захтевао од њих да их носе свакодневно како би се „повезали са њима“. Веровао је и да „готова“ музика не иде добро с филмом. Након што би одабрао музички комад који би пратио сцену, обично их је редуковао на један елемент (нпр. само трубе). Тек на крају његових филмова се чују довршенији комади.

Од 6. априла имаћете прилику да, уколико већ нисте, упознате Акиру Куросаву и његова ремек-дела и да откријете, или се још једном подсетите, зашто је један од највећих режисера у историји светске кинематографије. Останите уз РТС.