Легенда или истинита прича о Неду Келију и његовој банди

Прича о Неду Келију, игра га још једном бриљантни Џорџ Макај, одметнику који постаје народни херој, има све одлике класичне трагедије. Постмодернистички поглед на аустралијску историју смештен је у пустош колонијалне Аустралије, где Енглези владају крвавом песницом, а Ирци трпе насиље. 

Анархијом почиње ова величанствена турнеја кроз оно што један од ликова назива прљавштином и разочарењем. Језива величанственост огољених пејзажа просто „дише" у овом филму. Чак и небо има неку „бесну" нијансу.

Роман Питера Керија, овенчан Букеровом наградом, има тринаест поглавља. Филм је међутим, сведен на три.

Од самог почетка сведоци смо дисфункционалности једне породице и злостављања коме је Кели био изложен – од трагично токсичне мужевности која му је била узор, оличене у лику којег игра Расел Кроу, до једнако токсичног материнства у тумачењу одличне Еси Дејвис, које му је обележило живот. Све епизоде ове трагичне приче вуку нас напред, као у грозници, ка Келијевом сукобу са Британцима, нарочито са Николасом Хоултом у, могло би се рећи, најбољој улози до сада.

Курцелов филм је панк-рок верзија већ познате приче са одличном музиком коју, између осталих, потписује и Ерл, син Ника Кејва.

Један од најчувенијих одметника Истинитом причом о Келијевој банди добија филм какав заслужује – онај који му омогућава и мушки магнетизам и лудило и моралност и тешко освојено достојанство и моћ да опчини на којој је култ овог лика и заснован.