Најбоља филмска остварења у 2019. години

Весна Перић, филмска критичарка Другог програма Радио Београда и уредница редакције Драмског програма, направила је листу филмова који су обележили 2019. годину.

1. Домаћи играни филмови

Ајвар – дебитантско остварење редитељке Ане Марије Роси; што је старији (што више времена одстоји у гледалачком сећању) овај филм има све нијансираније, продубљеније ноте - чиста, једноставна мелодрама о распаду брака двоје интелектуалаца (Наташа Нинковић и Сергеј Трифуновић) рефлектује све ране болне нам транзиције.

Филм Мој јутарњи смех - такође дебитантски филм редитеља Марка Ђорђевића, храбро и огољено говори о крхкости маскулинитета (готово непостојећа тема у српском филму!) уз неусиљени хумор и непретенциозност.

2. Играни филм региона 

У категорији играних филмова региона представњен је филм Бог постоји и име му је Петрунија - филм македонске редитељке Теоне Стругар Митевске представља најхрабрије суочавање са крхким националним и верским идентитетом у постјугословенском филму уопште - дотиче табу теме које се тичу и религије и правног система државе и новокомпонованог националног идентитета, патријархалних предрасуда, сексизма, самопрезира. Све то хероину Петрунију (Зорица Нушева) чини најкомплекснијом протагонисткињом савремене европске кинематографије.

3. Страни Арт играни филм 

У категорији страног арт играног филма је филм Притка - првенац руског enfant terriblea Kaнтемира Балагова у причи из времена након Другог светског рата, показује да је заиста реткост да жене као протагонисти сведоче о посттрауматском ратном синдрому - редитељ суптилно исписује унутарњи свет главне јунакиње Ије (са надимком Притка), високе, етеричне, неприсутне а опет упечатљиве, бића које борави негде између два света, живих и мртвих, пружајући величанствено визуелно али и снажно емоционално гледалачко искуство.

4. Страни биоскопски играни филм 

Страни биоскопски играни филм је филм Џокер - морално амбивалентна социјална драма са елементима психолошког трилера, смештена у архипелаг фиктивног Готам Ситија заправо је љубавно писмо редитеља Тода Филипса и Жоакина Финикса у насловној роли упућено оним миленијалцима који још увек нису открили левичарски дух побуне против система.

5. Дугометражни документарац

Дугометражни документарац Линија живота - Дарко Бајић је овај филм посветио лику и стваралаштву свога оца, сликара Милоша Бајића, који је као студент Ликовне академије, левичар, интерниран у радни логор Маутхаузен. Ово је филм о виталности, победи уметности над смрћу, својеврсна визуелна архива и место сећања са временским луком од пола века.

Филм Дневник Дијане Будисављевић - ова сведена доку-фикција о подухвату спасавања српске деце из усташких логора вешто и бешавно стапа игране секвенце са документарним архивским материјалом и тестимонијалима - исповестима преживелих из логора - рафинирани филмски језик редитељке Дане Будисављевић доноси и комшарну и ониричку атмосферу подижући причу до нивоа универзалности.