Пајтоновци, срећан 50. рођендан!

„А сада нешто потпуно другачије“ – једна је од чувених реплика која данас слави 50. рођендан. Пре исто толико година, Би-Би-Сијева публика, у вечерњем термину, први пут је гледала данас чувене Пајтоновце.

„Kључна ствар у целој причи је што се они нису скупили тек тако, него су их скупили на Би-Би-Сију јер су они већ нешто радили. И онда их је неки тим уредника спојио и рекао хајде да покушамо и да са њима објавимо нешто заједничко и онда су им оставили одрешене руке“, указује редитељ Милорад Милинковић.

Тада је то била једна од ретких прилика коју је британска национална телевизија дала младим људима. Шансу да се окушају у забавном програму искористили су тек свршени студенти Оксфорда и Kембриџа.

„У другој половини 60-их година британска телевизија и филм су се мучили и сви садржаји су личили једни на друге. И онда су дошли они са том својом револуционарном, анархичном концепцијом. Новом концепцијом комедије и хумора, пуном апсурда, откачености, ишчашености и то је у првом моменту било можда збуњујуће“, сећа се Александар Саша Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке.

За уреднике Би-Би-Сија било је збуњујуће и то како је младалачко лудирање, како су називали Пајтоновце, освојило публику.

„Нема класичног драмског тока, нема нарације, нема главног јунака. То је један колоплет, један галиматијас скечева“, каже Ердељановић. 

Није било заштићених од Пајтоноваца  

Милинковић додаје да што се њиховог хумора тиче ту уопште није било заштићених што ће рећи да су се ругали свему што им је пало на памет.

„Kренули су од историјских личности па су се затим ругали влади, министрима, краљевској породици, војсци, цркви. У њиховим скечевима је било пуно насиља и секса, практично све чему се могло насмејати“, напомиње Ердељановић.

А смејали су се необазирући се на ауторитете.

Kрајем 60-их Пајтоновци су почели да мењају историју британске телевизије. Снимљено је 45 емисија које су емитоване у неколико циклуса од октобра 1969. до почетка 1975. године. Ипак, ова хумористичка трупа светску популарност почела је да стиче деценијама касније, а били су и инспирација, али и узор новим генерацијама комичара.

„Апсолутно се слажем да би Топ-листа надреалиста могла да се назове панданом Монти Пајтона односно да је то нека балканска верзија, јер је опет то иста ствар – необуздан хумор који би могао да се назове тако и никог не штеди“, оценио је Милинковић.

Необуздан хумор нису приказали само на телевизији. Уследиле су и њихове представе, филмови, књиге, плоче, видео-игре. Све то учинило је да Пајтоновци и после пола века остану непревазиђени.