Можете се смејати са њим или њему

Смејући се манијакално, играјући на степеницама и кривећи и лице и тело у грчевима који се опиру физици, Хоакин Финикс је виртуозо неослобођеног ида.

Није стога чудно што је насиље проводник за Артурову транзицију од кловна до принца криминала. 

У овом манифесту једног бедника, Артур Флек се смеје, а његов смех звучи као да је истргнут директно из плућа. Он одзвања кроз читаво мршаво тело, све до очију које исијавају бол, као да њихов власник јеца изнутра.

И Финикс и редитељ филма, Тод Филипс, направили су самосталну, оригиналну причу, која не дугује порекло канонима „ДЦ“ универзума.

Ако би требало тражити темеље филма, то је Мартин Скорсезе, чији је Таксиста био инспирација и за изглед Готам Ситија 1981. године и главном лику филма, Тевису Баклу Роберта де Нира, који живи у истом крвавом паклу, као и наш кловновски антихерој.

Оно око чега се сви слажу је начин на који је Финикс изнео улогу. На његовом лицу јесте шминка, али он глуми читавим телом, згрченим попут тетива, из чега се напаја читава енергија филма.

Он је толико мршав да, када се скине до струка и савије, његова кичма и лопатице искоче испод коже, а питање се формира - да ли је он пали анђео са одсеченим крилима или костур, на пола пута до гроба.

Чини се да би Френсис Бејког зурио у Артура са жудњом.

Колико је филм стваран или се дешава само у Артуровој глави, зависи од перцепције гледаоца.
Можете се смејати са њим или њему, али га не можете отписати као небитног.