Мостра: Родна неравноправност и контроверзни редитељи

Иако су жене на челу жирија два кључна програма фестивала, аргентинска редитељка Лукреција Мартел у главној конкуренцији, и италијанска редитељка Сузана Никиарели у програму „Хоризонти“, већ на првој конференцији за новинаре, питање заступљености жена међу кандидатима за Златног лава и остале награде, избило је на површину.

Мартел је истакла да је број мушкараца и жена међу номинованим редитељима требало да буде изједначен.

Питање родне равноправности било је актуелно још прошле године, када је у конкуренцији била само једна редитељка.

Часопис Холивуд репортер оптужио je тада селекторе фестивала да њихов избор одражава „италијанску културу отровне мужевности“.

Шеф Мостре, Алберто Барбера је на то одговорио да би за једног режисера било заиста увредљиво када би његов филм био изабран због његовог пола и да су филмови бирани на основу квалитета.

Још једну контроверзу изазвао је улазак у конкуренцију новог филма Романа Поланског Официр и шпијун, заснованог на афери „Драјфус“ која је у 19. веку потресла Француску, с обзиром на то да је редитељ оптужен за сексуалне преступе.

Ројтерс наводи да је режисер покушао да упореди сопствену ситуацију са оном у којој се нашао Јеврејин Алфред Драјфус, артиљеријски официр у француској војсци, који је осуђен за издају и пребачен на Ђавоље острво, где су француски затвореници издржавали казне.

Афера је поделила тадашњу Фрaнцуску, јер су многи сматрали да је оптужба била мотивисна антисемитизмом, а Драјфус је на крају ослобођен.

Полански, који је побегао из САД након што се 1977. године изјаснио да је крив за силовање 13-годишње девојчице, рекао је да су му познати многи детаљи о раду тужилаштва које је и показао у филму, и да га је то јасно инспирисало. Француско-пољски режисер се није појавио у Венецији.

Ништа мање контроверзно није приказивање филма Америчка кожа Нејта Паркера, глумца и режисера који је такође оптужен за силовање.

Паркер је добио награду великог жирија на „Санденс“ фестивалу 2016. године за филм о ропству Рођење нације, пре него што су испливале оптужбе за силовање, а филм изгубио милионе након што га је „Фокс“ купио за 17,5 милиона долара.

Паркер и његов цимер са колеџа Жан Селестин су оптужени да су силовали жену на универзитету касних деведесетих година прошлог века.

Паркер је ослобођен, а Селестин је осуђен, али је та одлука потом промењена. Жена се касније убила.

Током Венецијанског филмског фестивала, славном шпанском редитељу Педру Алмодовару уручен је Златни лав за животно дело.

Алмодовар је у Венецији дебитовао још 1983. године са комедијом Мрачне навике, а његов филм Жена на ивици нервног слома из 1998. године био је међу номинованим за Златног лава за најбољи филм.

„Венеција је место где сам се родио као редитељ. За мене је то нешто јако посебно“, рекао је Алмодовар.

Од Роберта де Нира до Мерил Стрип 

Црвеним тепихом на Лиду, поред Алмодовара, прошле су и друге звезде светске кинематографије као што је Бред Пит, који ће у Венецији представити научно-фантастични филм Ад астра, заједно са награђиваним редитељем Џејмсом Грејом.

На 76. Мостри је и Роберт де Ниро, икона холивудског филма, који је стигао са Џокером, редитеља Тода Филипса, причом која истражује корене чувеног противника Бетмена, а у његовом друштву је и Жоаким Феникс, који такође игра у том филму.

Ту су и звезде Мерил Стрип, Гери Олдман и Антонио Бандерас, заједно са редитељем Стивеном Содербергом, у чијем трилеру The Laundromat, о афери панамских докумената, играју главне улоге.

Велику пажњу италијанских медија још пре доласка на Лидо, добили су Џони Деп и Роберт Патинсон, који играју главне улоге у филму Чекајући варваре, снимљеном по роману јужноафричког писца Ј.М. Коецеа о усељавању и расизму, као и Скарлет Јохансон, која игра главну јунакињу у полуаутобиографској драми Прича о браку, Ное Бомбаша.