Интернет напредује, али телевизија се и даље гледа

Према најновијем изештају Европске радиодифузне уније, без обзира на нове технологије и интернет, телевизија се и даље јако гледа широм Европе.

Грађани су у 2018. години у просеку провели три сата и 35 минута дневно уз мале екране. То је само два минута мање него претходних пет година. Најбројнија је старија популација и они средњих година, док млађи у просеку проводе сат и 40 минута дневно уз ТВ садржај.

„Телевизију најдуже гледају Румуни – чак пет сати и 37 минута у просеку дневно“, каже Милена Михајловић из Центра за истраживање програма и аудиторијума РТС-а.

На листи европских земаља које навише гледају телевизију, међу првих 10 су четири из региона. Србија је на другом месту. Пет сати и 32 минута дневно наши грађани гледају телевизију, што је за чак 19 минута више него 2017. године.

„РТС има највећи аудиторијум. Телевизију у Србији гледа око 4,7 милиона гледалаца старијих од четири године, а од тога две трећине су и гледаоци РТС-а и то је негде око 600.000 људи више од друге по гледаности телевизије“, објаснила је Михајловићева. 

Према истраживањима која показују телевизијске навике гледалаца Европе током 2018. године, највише се гледа програм јавних сервиса. РТС је на четвртом месту у Европи по гледаности, када је у питању млађа популација.

„Морамо напоменути да су традиционално најгледаније емисије Дневник у 19.30 и Слагалица. Средња и старија популација више бира домаће игране серије и информативни програм, а млађа популација бира такмичарске емисије или страни играни програм“, открива Михајловићева.

Интересантно је и то да су сада и млађе генерације широм Европе заинтересованије за садржаје јавних сервиса, него претходних година, а већину укупног аудиториума и даље чине жене.

„Интересантно је да у публици РТС-а има више мушкараца за разлику од конкурентних телевизија, али и аудиторијума уопште где је за који проценат, односно у укупном аудиторијуму имамо пет посто више жена, а у публици РТС-а имамо четири одсто више мушкараца“, наводи Михајловићева.

Иако популарност различитих светстких платформи са видео-садржајем расте, интересовање за традиционалан начин гледања телевизије није престало.

„Телевизија се код нас и даље највише гледа у реалном времену. Податак за прошлу годину је 97,8 одсто гледања телевизије је у реалном времену, осталих 2,2 је у одложеном времену. То је, наравно, мало у односу на просек у европским земљама где је 91 посто гледања телевизије у реалном времену, а осталих девет посто у одложеном“, истакла је Михајловићева. 

Од РТС-овог садржаја, одложено се најчешће гледају информативни и спортски програм, домаће серије и документарне емисије.