На Палићу „неће да буду лузери“

Један од филмова о којем се доста говори на Палићу је словеначко остварење Урше Менарт, Нећу да будем лузерка, причи о 30-годишњој Шпели.

Главна јунакиња је дипломирала историју уметности. Ради повремене послове. Пријатељи су јој се одселили, а она, која инсистира да остане у Љубљани, остаје без новца, посла, пријатеља и остаје код родитеља.

Шпелина прича је и Уршина прича и многих у региону.

„Тај филм је био од некаквих разлога да сам остала у Словенији, јер сам схватила да, у реду, тешко је правити филмове у Словенији. Нема ни пуно новца, нема ни толико поштовања према филму као што можда, има овде у Србији, али мислим да је тај неки однос љубави и мржње који имам са Словенијом и Љубљаном, да из тога могу да настану неке приче“, истиче редитељка, Урша Менарт.

Док се одмара после рада са оскаровцем Беријем Левинсоном на филму Хери Хафт, Миљан Крека Кљаковић, добитник награде „Александар Лифка“, каже да што је тема филма компликованија њему је изазовнија.

„Волим такве филмове, посебно филмове из епохе које обрађују време којега више нема. Савремени филм није тешко радити сценографски. Ту немате пуно простора за неку сценографску надградњу и неки прави сценографски израз“, наводи наш цењени сценограф.

Сматра да је у време када је радио своје прве филмове, ситуација била много лакша. Оцењује да смо дошли до нивоа који је недопустив за културу ове земље.

„Мислим да би неко из Министарства културе, или ко год је одговоран, требало да се мало више позабави филмом“, додаје Крека Кљаковић.

На програму Фестивала европског филма у среду, 24. јула, су мађарски филм Трезор и македонски Бог постоји, име му је Петрунија. Остварење Македонке Теоне Стругар Митревске, премијерно приказано у Берлину, прича је о жени која се бори против патријархалних норми и прича о појединцу који се бори против система.