Кански победници за почетак и крај Палићког фестивала

Драма Бол и слава прати причу младог редитеља који преиспитује све изборе које је доносио у животу док му се свет руши, а садашњост и прошлост преплићу.

Комбинована са фикцијом, радња је смештена у Мадрид осамдесетих година када млади редитељ Салвадор Мало, поново проживљава кључна животна искуства попут детињства шездесетих година које је обележило емигрирање његове породице у село у Валенсији у потрази за просперитетом, првог зрелог и болног љубавног искуства, писања као јединог вида терапије за заборављање незаборавног, искуства раног откривања филма, и осећаја бесконачне празнине коју ствара помисао на неспособност даљег снимања филмова.

Делом је реч о аутобиографији у којој је Алмодовар представио поједине аспекте свог живота о којима није говорио раније, а која, према речима овог редитеља, заједно са филмовима Закон пожуде и Лоше образовање представља део трилогије његових најличнијих и интроспективних филмова.

Говорећи о свом филму на конференцији за новинаре у Кану, шпански редитељ је истакао неминовност преплитања фикције и стварности и навео који су то делови истоветни његовом животу.

„Овај филм није дословна прича мог живота, али све што се догађа главном лику могло се догодити и мени. Неке од тих ствари су ми се заиста и догодиле, али већина њих је измишљена. Када почнем да пишем сценарио, прве сцене имају неку везу са мојим животом, али онда фикција долази у игру, а када пишемо, морамо бити верни фикцији, а не стварности“, истакао је Алмодовар.

Кинематографска фикција, сматра, мора бити реалистична, чак и ако нас удаљава од стварности.

„Једна од ствари у филму која се заиста одиграла у стварном животу била је чињеница да сам имао везу која је дошла до краја иако је наша љубав још увек била жива, али су ме околности натерале да се одвојим од те особе и то је невероватно болна ствар јер то није природно. Тај однос који је још био веома жив и од кога сам морао да одсечем – то је било као одсецање руке. То искуство, које су многи људи без сумње доживели, и ја сам прошао, само што у мом случају није било помирења, за разлику од онога што се догађа у филму“, открио је чувени редитељ.

Белгијско остварење Млади Ахмед говори о радикализацији белгијског тинејџера која га води у његов лични џихад.

Ова филмска прича редитељског двојца, која је наишла на изузетне реакције публике и критике у Кану, смештена је у данашњу Белгију и покушава да кроз растрзаност 13-годишњака Ахмеда између његових идеала о чистоти створену под утицајем локалног имама и његових животних искушења, обради начин на који љубав према животу може превладати жељу за смрћу.

Браћа Дарден истакла су захтеван рад на овом филму што је, према њиховим речима, очекивано с обзиром на комплексност теме.

„Када смо завршили писање сценарија, схватили смо да смо, на неки начин, писали причу о безуспешним покушајима разних ликова да одврате младог фанатика Ахмеда, нашег главног лика, од извршења његовог убилачког плана. Када смо почели да пишемо, нисмо ни слутили да стварамо тако недокучив карактер, способан да нам измиче у толикој мери, остављајући нас без икакве могућности драматичне конструкције да га сустигнемо и изведемо из његовог убилачког лудила“, објаснили су аутори.

Оба филма биће приказана ван конкуренције Палићког фестивала у оквиру Главног програма који ове године броји 12 филмова.