Филм „Дара из Јасеновца“ пред публиком на пролеће 2020.

На конференцији за новинаре у згради Владе Србије, Предраг Гага Антонијевић је нагласио да је Јасеновац је „место зла и убијања“. 

Рекао је да је држава стала иза тог филма који би пред публиком требало да се нађе у марту или априлу наредне године, када се обележава 75 година од ослобођења логора Јасеновац.

„Планирано је да снимање траје од 12 до 14 недеља, а изазов представља чињеница да ће то бити дечја прича“, наводи Антонијевић.

Напоменуо је да је улога усташког заповедника јасеновачког логора Макса Лубурића намењена глумцу Марку Јанкетићу.

Антонијевић је рекао да је себи постављао питање која је то граница која се мора поставити када се говори и снима овакав филм – да се та бруталност осети, али не и да доведе да публика напушта биоскоп.

„Тај филм је потребан, да буде едукативан, као што смо радили са Заспанком (Заспанка за војника)“, рекао је Антонијевић.

Истакао је да су намерно тражили децу из тог краја, Козарске Дубице, децу која нису ишла на било какве часове глуме, а изабрана је Биљана Чекић, девојчица која ће глумити Дару.

Јанкетић: Одговорност према улози Лубурића

Глумац Марко Јанкетић рекао је да осећа велику одговорност због теме филма, а да улога Лубурића захтева „озбиљан рад“.

„Имам одговорност да то урадим на прави начин“, рекао је Јанкетић. 

Сценаристкиња Наташа Дракулић објаснила је да се у писању сценарија за филм водила и својим искуством избеглиштва из Хрватске, али и причама и страдањима своје и других породица.

„Све што сам знала, слило се у сценарио, ако не ваља, извините – ја не умем боље“, истакла је Дракулићева.

Председница Управног одбора Филмског центра Србије Јелена Триван поновила је да је држава стала иза филма, који се ради искључиво уз подршку државе.

„Препознали смо значај националних и историјских тема“, рекла је Триванова и најавила да ће бити подржано и снимање филма о Кошарама.

Триванова је рекла да новца има довољно и напоменула да су прошле године снимљена 23 играна филма и скоро 50 филмова других формата.

Од подстицаја за филм у буџет се слило скоро 85 милиона, додала је Триванова и истакла да ће филм Дара из Јасеновца бити филм који ће се гледати са поносом.

Мајкл Беренбаум је директор „Сиги Зиринг“ института који истражује етичке и религијске последице Холокауста.

Беренбаум је рекао да је убиство детета „напад на будућност“, упитавши „ко може сматрати дете непријатељем“.

Таква ситуација нас тера да се супротставимо, не да разумемо, тој суровости да се убије дете.

„Какав човек може бити човек који убије дете, а онда оде кући и загрли своје дете, а онда сутра опет настави 'свој посао' “, рекао је Беренбаум.

Биљана Чекић рекла је да има 11 година, да је завршила шести разред основне школе и да је из Козарске Дубице.

„Веома сам срећна и била сам узбуђена док сам чекала да добијем улогу у филму“, рекла је Биљана.

Пројекат Дара из Јасеновца подржан је са 61 милион динара на конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у кинематографији.

У синопсису се наводи да после усташко-немачке офанзиве на Козари локално становништво завршава у концентрационим логорима, а међу њима је и десетогодишња Дара, са мајком и два брата.

Мајку и брата јој убијају, а смисао Дариног живота постаје да сачува млађег брата.

Филм раде продукцијске куће „Филм Данас“ и „Данделион продкашн“, уз подршку Владе Србије и Филмског центра Србије.