О „Борилачком клубу“ се не прича

Млада глумачка екипа студија „Центар“ у децембру прошле године, у Дому омладине дала је своје виђење Борилачког кулба. Гледала сам филм пре неколико година и морам признати да много тога нисам разумела. Приликом гледања представе и даље много тога нисам разумела. Зато сам решила да попричам са глумцима Немањом Станковићем, студентом треће године глуме на ФДУ и Страхињом Миљковићем, коме је ово прво искуство на сцени.

Представа је мрачна, и многи одрасли би вероватно рекли да није за нас „децу“. Страхиња је потврдио да је било пар сцена које су и њему изазивале језу, које су како каже: „тешке за прогутати и разумети.“

„Ова прича говори, између осталог, о многим замкама на које можемо наићи у процесу одрастања“, сматра Немања, додајући да су је они тако и разумели – као начин да кроз позориште подстакну младе на размишљање о тим темама.

Обојица су истакли да је повезивање са ликовима овог дела било изузетно тешко. 

„У процесу рада на лику неопходно је наћи личне мотиве који нас покрећу, тако да је моје повезивање са ликом ТД, ког тумачим, било неизбежно. ТД и ја се разликујемо по томе што је он пребродио много више недаћа у животу него ја. Много тога о њему нисам разумео, али уз довољно истраживања сам успео“, објашњава Немања.

Борилачки клуб је једна у низу представа студија „Центар“ која се бави провокативним темама, али њима настоји да подстакне критичко мишљење младих, и размишљање о темама о којима треба причати.

Зато, упркос забрани аутора, хоћемо да причамо о Борилачком клубу, јер ћемо га једино тако боље разумети. Представа се поново даје у Дому омладине од марта, а до тада пратите емисију Промаја, уколико вас занимају и друге теме о којима  „не треба причати“.