„Веран човек“ на Фесту, вудиаленовска прича о фаталној љубави

Причом о љубави, смрти, прељуби и живописним париским улицама, која је екранизована у препознатљивом маниру новог таласа, Луи Гарел као да одаје почаст средишњем делу опуса Франсоа Трифоа (посебно Украденим пољупцима) - кратко и слатко, мада већ виђено.

Сценарио легендарног Жан-Клода Каријера додаје на тежини овог филма намењеног арт-хаус публици. У фокусу је одан, песимистичан младић, растрзан између две фаталне жене.

Иако француски филм до сржи, у коме Гарел са галском духовитошћу и неколико надреалних обрата избегава пад у чисту карикатуру, Веран човек црпи инспирацију и са оне стране Атлантика.

На питање да ли је Веран човек, ипак, ближи филмовима Вудија Алена, Гарел одговара да се нада да је тако.

„Филмови Вудија Алена садрже многе забавне драмске ситуације. Његов филм никад није трагедија. Иако је њихова тема дубока, форма је најчешће веома питка. Они никад не оптерећују гледаоца и ти филмови нису мучни за гледање. Увек је задовољство гледати његове филмове. Ако мој филм приређује гледаоцима једнаку количину задовољства, радо ћу пристати да кажем да ми је он био инспирација“, објашњава Гарел.

Веран човек утемељен је на одличној глуми. Поред Гарела чији лик у филму бира између притајено опасне Маријан, и опсесивне, нестабилне Еве, подједанко ефектне су и Летиција Каста и Лили Роуз Деп.

У љубавном троуглу убедљиво глуме њихове мање гламурозне верзије.

„Посебност овог филма је у томе што жене изговарају веома снажне реченице, али увек на учтив начин. Оне су као Атина, као грчке статуе и увек су за корак брже од мушкараца“, наводи Летиција Каста.

С вишеструком нарацијом, флешбековима и музиком, Веран човек делује толико уроњено у нови талас, да је тешко поверовати да се радња одвија у данашње време. Гарелова визија Париза када су градом шетали страствени љубавници, делује као чиста носталгија.