Тохољ: „ДОК#1“ је фестивал по мери гледаоца

„ДОК#1“ је настао као одговор на потребе публике да се у Београду појави фестивал чији је програм редукован, сагледив и по мери гледаоца, али такође релевантан и актуелан, својеврсна „реалистична бајка састављена од премијерних и већ валоризованих документараца, почетника и ветерана, старих и нових тема и идеја“.

„Дошао сам на идеју на оформим фестивал документарног филма који би приказивао актуелне филмове који још нису имали премијеру у Србији, а који би био тако скројен да у четири фестиваласка дана представи онолики број филмова који може да се сагледа са становишта просечног филмског гледаоца. Фестивали се током година развијају, шире и постају несагледиви, уз друге садржаје, као што су маркети, радионице, мастеркласови“, рекао је Тохољ у интервјуу за Танјуг.

„ДОК#1“ чини 20 дугометражних документараца, неки од њих су тек изашли из монтаже, а Тохољ посебну пажњу скреће на селекцију „Први корак“ и прилику да гледаоци упореде велике светске продукције ветерана, филмове који су се већ доказали на фестивалима А категорије и дебитанстка остварења.

Он додаје да би селекција „Први корак“ у будућности могла да постане такмичарска, а за прво издање је желео да публика без тог оптерећења које иде уз такмичење гледа и ужива у филмовима.

„Правећи одабир покушао сам да се пројектујем у лик просечног филмског гледаоца, да се поставим на место некога ко би после радног дана отишао у биоскоп да види филм који није играни, већ укорењен у реалност, а атрактиван за гледање и то у, можда, најбољим условима за гледање филмова који постоје у Србији“, истакао је Тохољ.

Програм је подељен у четири селекције: „Врхунци“ – филмови који су били на великим светским фестивалима или су велике продукције, „На ивици“ – остварења која третирају помало бизарне протагонисте и теме, „Биографски документарци“ – који из посебног угла, манипулишући архивским материјалом, третирају познате личности, и већ поменути „Први корак“.

Тохољ издваја документарац који отвара фестивал – Зашто смо креативни? Хермана Васкеа, који је 30 година снимао најинтригантније светске уметнике и велике умове који су се усудили да одговоре на питање из наслова филма.

Директор фестивала препоручује и филм Држава против Манделе и осталих (Николас Шампо и Жил Порте) који комбинује ротоскопску анимацију са архивским аудио-снимцима са чувеног судског процеса на коме су 1964. године осуђени Мандела и његови сарадници, затим Боб Лазар: Област 51 и летећи тањири (Џереми Кењон и Локјер Корбел) и полубиографски филм Вештина (Метјуа Т. Бернса) о једном од најзначајнијих протагониста тзв. "deathmatch" сцене рвања, а он је српској публици послао из Америке 50 флајера са својим потписом.

Врло интригантан архивски материјал је, према речима Тохоља, коришћен у филму Прослава (Оливије Мејру), који се бави дешавањима иза кулиса модне индустрије и радним даном једног од највећих протагониста модне индустрије, Ива Сен Лорана.

Ту је и Сантјаго, Италија (Нани Морети) о томе како су италијанске дипломате давале азил Чилеаницма за време Пиночеовог режима, дирљива прича Наш тим (Џеф и Мајкл Зимбалист) о погибији играча бразилског клуба Шапекоенсе и Напред, црвени, напред (Ненси Шварцман) о случају силовања који је дуго заташкаван.

Посебно је интересантна ретроспектива краткометражних документараца Хајрудина Крвавца, познатог по играним филмовима Диверзанти, Валтер брани Сарајево и Партизанска ескадрила, а који за тему имају дешавања везана за обнову бивше Југославије.

Тохољ је најавио трибину посвећену овим документарцима која ће на неки начин најавити и монографију о Крвавцу која би у априлу требало да се појави у Сарајеву.

„ДОК#1“ ће протећи без српских остварења, а Тохољ то објашњава продукционом празнином.

„Практично ниједан дугометражни документарац из домаће продукције није био завршен када смо правили селекцију. Имали смо на располагању само пар филмова који или нису задовољили критеријуме или су имали друге планове што се тиче дистрибуције, тако да је овогодишњи програм лишен домаће продукције, што ће нам, надам се, публика опростити“, рекао је Тохољ.

Пошто ове године неће бити гостију, организатори су одлучили да омогуће публици након пројекција да путем интернета разговара са неким од аутора.