Карановић: „Мирис пољског цвећа“ сам снимио из ината

Дигитално реастауриран филм „Мирис пољског цвећа“ Срђана Карановића из 1977. године премијерно је приказан у Југословенској кинотеци. Тиме је заокружена дигитална рестаурација српских класика у 2018. години.

Остварење које је окупило нека од најзначајнијих имена домаћег филма, сада је у потпуно истом квалитету слике и тона као и 1977. године када је снимљен. 

„Сећам се да смо га радили са огромном муком и огромним весељем. Написао сам 12 верзија сценарија и мислим да сам га снимио из ината, из мог ината и ината Александра Стојановића, продуцента“, каже Карановић.

Карановић је рекао Танјугу да је имао утисак да је „Центар филм“, у чијој продукцији је рађен, сумњао у тај филм.

„Ми смо се борили, борили и били упорни. Неколико година смо чекали. Прва верзија сценарија је била написана пре серије Грлом у јагоде. Снимање је било врло компликовано из мојих разних захтева. То је можда мој филм у коме има највише ликова од којих су већина натуршчици скупљени са разних страна тадашње домовине“, истакао је Карановић, који је сценарио написао с Рајком Грлићем.

Снимали су у малом насељу близу Земуна и, како каже редитељ, то је било и пакао и весеље.

„Данас када помислим на тај филм, дивим се себи због тога што сам издржао то снимање, што сам то зажелео, а поготово се дивим екипи с којом сам радио и која ме је у свему подржала. Наравно, постоји пуно ствари које бих друкчије урадио. Мислим да сам данас паметнији, мудрији, али с обзиром на године, имам мање енергије и снаге и данас такав филм никако не бих могао да снимим“, рекао је Карановић.

Филм је реализован у облику колажа састављеног од документарних и играних делова у којима се прати познати глумац од тренутка када, без видљивог разлога, напушта породицу и посао у позоришту и одлази на шлеп свог пријатеља лађара.

„Мислим да је то једна прича која је увек била актуелна и могућа, не само у разним друштвима, него и код свих. Сви долазимо у тренутак када нам се смучи наш живот такав какав је, окружење тог живота и човека, и онда се трудимо да побегнемо и онда се дешавају разне ствари“, каже Карановић.

„Филм самопослуге“ 

Карановић каже да је Мирис пољског цвећа често називао „филмом самопослуге“, јер има пуно ликова и паралелних драмских токова, па гледалац може да изабере ток који му се свиђа и да га прати.

„Називао сам га и документарном бајком, а у последње време ми се чини да је смешна драма и то су све разлози да се тај филм допадне и данашњој публици“, додао је Карановић.

У филму су играли Љуба Тадић, Александар Берчек, Олга Спиридоновић, Соња Дивац, Богдан Диклић, Бранко Цвејић, Слободан Алигрудић, Чедомир Петровић, Горица Поповић...

Диклић, који је имао 24 године у време снимања, каже да памти рад на том филму посебно што је уследио након серије Грлом у јагоде, у којој је такође радио с Карановићем.

„Нисам играо нешто сложеније, али су ме радовала снимања и уверили смо се да време није заборавило овај филм, што је најважније“, рекао је Диклић.

Мирис пољског цвећа, сматра Диклић, много говори и о тренутку у коме је настао и о човеку и о неким засићењима као што их има главни јунак, о неким људима који се не убрајају у популарне.

Сматра и да се друштво много променило од онда, и то на горе, а не на боље.

„Када сам био млад, мислио сам да старији људи фразирају када кажу: 'Е, како је било у моје време'. То је била нека чежња код тих људи, сентимент у односу на младост. Али, моја младост тада и моја поодмакла зрелост сада немају везе с том врстом сентимента и сасвим објективно могу да кажем да су седамдесете биле пуно лепше и радосније“, наглашава Диклић.

Филм је 1978. добио награду Међународне федерације филмских критичара (Фипресци) на Канском филмском фестивалу, а на Филмском фестивалу у Пули освојио је Златну арену за режију (Срђан Карановић ), Златну арену за музику (Зоран Симјановић) и Златну арену за фотографију (Живко Залар).

Југословенска кинотека и у 2019. години амбициозно наставља са дигиталном рестаурацијом српских класика. Први филм који ће имати поновну премијеру у новој години биће Три карте за Холивуд Божидара Боте Николића. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 07. јануар 2025.
14° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње