Почиње 9. „Босифест“

Директор „Босифеста“ Дарко Ивић каже да су се овога пута одлучили за „мањи број филмова за више публике“, те да очекују госте из Велике Британије, Француске, Грузије, Грчке, Немачке, који ће у оквиру радионице Утицај филма на креирање ставова према особама са инвалидитетом говорити о својим филмовима и односу према особама са инвалидитетом у својим земљама.

На програму ће се наћи чилеански документарац Последња година о групи глувих пријатеља, који су део истог разреда још од када им је било две године, затим Десна страна виолончела о младом пољском челисти Доминику Полонском коме је тумор на мозгу променио живот, грузијско остварење Прозирни свет у којем отац криви себе за синовљев аутизам.

Публика ће моћи да погледа и руско остварење Слепи биоскоп о необичној посади брода састављеној од људи са оштећеним видом и оних који виде добро, италијански документарац Осети ветар о Мартини Цаирони, која осам година након губитка дела леве ноге у саобраћајној несрећи постаје врхунска атлетичарка, али и да кроз филм Пркосни животи сазнају како је покрет за права особа са инвалидитетом у САД, Великој Британији и Аустралији променио свет у којем живимо.

„И ове године имамо сјајне филмове, одличне животне приче, а веома ми је драго што су се средњошколци и студенти, који су били претходне две године на фестивалу, сами јавили да хоће да погледају филмове и што кажу да имају потпуно другачију слику о особама са инвалидитетом, што и јесте циљ фестивала“, рекао је Ивић у интервјуу Танјугу.

Према његовим речима, ако један посто тих младих људи, који ће сутра бити министри културе, адвокати, просветни радници, другачије гледају не само на особе са инвалидитетом, него и на различитости, онда „Босифест“ има смисла.

Гран-при за најбољи филм, награде за најбољу режију, најбољи сценарио и специјалне награде доделиће жири који чине редитељ Горан Марковић, глумац Драган Петровић Пеле и глумица Јована Стојиљковић.

Марковић је приметио достојанство са којим аутори приступају теми уз „прави уметнички напор да се гледалишту пренесе истина о једном непознатом свету о коме најчешће имамо предрасуде“.

Ивић каже да однос према особама са инвалидитетом нигде није сјајан, али је бољи него у Србији: „У Енглеској се, рецимо, више води рачуна о особама са инвалидитетом, старима и другим групама, него у Србији. Тамо људи са аутизмом раде по поштама. У Србији не постоји довољна заинтересованост и свако гледа своја посла“.

„Босифест“, наглашава Ивић, пре свега промовише вредности различитости и едукује младе људе, те служи као спона између организација, појединаца и филмских аутора.

Ивић је поносан што је „Босифест“ допринео да се направе рампе у појединим културним центрима како би они били доступни особама са инвалидитетом, чиме су превазиђене физичке баријере, али много је битније, наглашава, што су успели да „разбију менталне баријере“.

„У последње три године види се да млади другачије гледају на особе са инвалидитетом“, приметио је Ивић.

За следеће 10. издање Ивић каже да планирају конгрес на који ће позвати ауторе награђених филмова, представнике организација које се баве особама са инвалидитетом и саме особе са инвалидитетом.

„Причали смо са партнерима из Турске, Шпаније, Русије, Француске који би приказали како се у њиховим земљама едукују млади и идеја је да се мало умрежимо и можда да на свим фестивалима прикажемо награђене филмове“, закључио је Ивић.